U nastavku teksta pročitajte koje su to poželjne vrednosti, kako ih dostići korigovanjem pojedinih navika i kako smanjiti holesterol i trigliceride bez primene lekova.
Šta su trigliceridi i holesterol u krvi?
Oba predstavljaju vrste masti (lipida) u našem organizmu.
Holesterol je lipid koji ulazi u sastav ćelijskih membrana, pojedinih hormona i vitamina D, i daje oblik našim ćelijama.
Trigliceridi nastaju tako što se sav višak kalorija pretvara u mast i deponuje u telu. Povišene vrednosti nastaju kao posledica unosa masne, brze hrane, alkohola, u kombinaciji sa sedelačkim načinom života.
Nije svaki holesterol loš po nas. Razlikujemo dve vrste:
-
HDL (lipoprotein visoke gustine) ili tzv. ,,dobar holesterol“ – otklanja loše lipide iz krvi
-
LDL (lipoprotein niske gustine) ili ,,loš holesterol“ – obično se na njega pomisli kada se govori o ovoj temi. Vodi začepljenju krvnih sudova i posledično, do pojave mnogih bolesti (srčani udar, moždani udar, bolesti arterija)
Holesterol i trigliceridi – vrednosti i granice
Nije dovoljno sniziti loš holesterol. Potrebno je da oba, i HDL i LDL, kao i trigliceridi budu zastupljeni u određenim granicama. Evo kako da tumačite rezultate vaše krvne slike i prepoznate kada ste pod niskim, srednjim i visokim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova.
HDL vrednosti:
-
Nizak rizik– iznad 1.68 mmol/L (milimola po litru)
-
Srednji rizik – od 1.15 do 1.68 mmol/L
-
Visok rizik – ispod 1.15 mmol/L
LDL vrednosti:
-
Poželjne vrednosti – ispod 2.60 mmol/L
-
Srednje rizične vrednosti – od 2.60 do 3.40 mmol/L
-
Visoko rizične vrednosti – iznad 3.40 mmol/L
Kada su u pitanju trigliceridi, vrednosti su sledeće:
-
Poželjne vrednosti – ispod 1.70 mmol/L
-
Srednje rizične vrednosti– od 1.7 do 2.2 mmol/L
-
Visoko rizične vrednosti – iznad 2.3
Informacije o ukupnom, HDL, LDL holesterolu i trigliceridima čine vaš lipidni status ili lipidni profil.
Šta je lipidni status? To je pokazatelj da li ste pod rizikom od ateroskleroze (taloženja masti na arterijama i stvaranja začepljenja u krvnim sudovima), te da li ste pod rizikom od nastanka kardio-vaskularnih bolesti.
Koliko često treba vaditi krv?
Od 18. godine potrebno je minimum na svakih 5 godina odrediti vrednost ovih parametara. Češće analize trebalo bi da sprovode osobe koje su pod većim rizikom, a to su:
-
muškarci stariji od 45 godina
-
žene starije od 50 godina
-
gojazne osobe
-
fizički neaktivne
-
osobe koje se hrane nezdravo (brza, masna hrana, prekomerni unos šećera)
-
ako imate genetske predispozicije za kardio-vaskularne bolesti
-
pušači
-
osobe pod stalnim stresom
Visok holesterol – simptomi i uzroci
Ne postoje konkretni simptomi po kojim ćete prepoznati da su ove vrednosti kod vas povišene. Jedini siguran pokazatelj jesu rezultati analize krvi. Međutim, neki simptomi su pokazatelj da bi trebalo da proverite krvnu sliku: bol u grudima, povišen krvni pritisak, ksantomi , tj. male izbočine na koži, otečene noge...
Povišene vrednosti triglicerida i LDL-a su češće kod sledećih stanja:
-
Gojaznost
-
Nezdrava ishrana – preteran unos ugljenih hidrata, šećera, alkohola, transmasti, itd.
-
Bolesti kao što su – dijabetes, hipotireoza, metabolički sindrom, oštećenja jetre, autoimune bolesti
-
Česta izloženost stresu
-
Konzumiranje alkohola i pušenje
-
Fizička neaktivnost
-
Otpornost na insulin
-
Infekcije
-
Hormonski disbalans
-
Uzimanja nekih lekova npr. kontraceptiva
Kako smanjiti trigliceride i holesterol prirodnim putem?
Videli smo da su najčešće loše navike te koje uzrokuju loš lipidni status. To onda znači da je puno toga pod vašom kontrolom. Evo šta sve možete da uradite da smanjite rizik od nastanka začepljenih arterija i oboljenja srca i krvnih sudova:
-
Kontrolišite težinu i indeks telesne mase
Težinu držite u okvirima normalnog indeksa telesne mase (BMI).
Kako se računa BMI? Svoju težinu u kilogramima podelite kvadratom svoje visine izražene u metrima. Primer: ako je osoba teška 80 kg a visoka 1,68 m, njen indeks računamo na sledeći način: BMI = 80 : 1,68² = 80 : 2,82 = 28,36.
BMI normalne vrednosti kreću se od 18,5 do 24,9. Od 25 do 29,9 se radi o prekomernoj telesnoj masi.
Indeks telesne mase iznad 30 je zabrinjavajuć, jer ukazuju na gojaznost.
Redovno vežbanje pomaže da se poveća dobar holesterol i pozitivno utiče na sniženje krvnog pritiska i zdravlje srčanog mišića. Preporuka je biti fizički aktivan najmanje 30 minuta dnevno tri puta u nedelji. Izaberite aktivnost koja vama odgovara, ali se postarajte da budete redovni u upražnjavanju iste.
-
Ostavite cigarete i smanjite unos alkohola
Cigarete dovode do taloženja masti na arterijama i ubrzavaju njihovo začepljenje. Pušenje opterećuje rad srca jer smanjuje dotok kiseonika u ćelije, te srce mora više da radi da bi obezbedilo potrebne količine kiseonika. Takođe, neumerene količine alkohola dižu vrednost lošeg holesterola i triglicerida.
Sasvim izbeći stres u životu je gotovo nemoguće, ali postoje neke stvari koje možete da uradite da biste uspostavili unutrašnju ravnotežu.
Opuštajte se uz lagane šetnje, jogu, boravka u prirodi, dovoljno sna, druženje sa dragim ljudima, meditaciju, slušanje omiljene muzike… Pronađite ono što vama i prija i odvojte u svakom danu barem malo vremena za relaksaciju.
-
Uvedite poseban režim ishrane
Kako je ishrana jedan od najbitnijih faktora u nastanku povišenih vrednosti, odabirom pravih namirnica, količinom koju unosite i načinom priprema istih, možete puno toga da učinite za svoje zdravlje.
Ishrana kod povišenog holesterola i triglicerida
Unos kojih namirnica treba smanjiti, a šta treba uneti u jelovnik:
Ovaj dodatak napicima, obavezni sastojak slatkiša, ali i skriveni sastojak većine industrijski prerađenih namirnica, podiže trigliceride. Ne možete tako lako da se odreknete slatkih grickalica? Zamenite ih zdravijom varijantom!
Grickajte voće - jagode, jabuke, pomorandže, ili orašaste plodove - bademe, orahe, pistaće… jer tako unosite vlakna i nezasićene masti koji podižu HDL.
Umesto prerađenog pirinča, hleba i testenina napravljenih od belog brašna koji se unosom brzo pretvaraju u šećer, odaberite zdravije opcije – hleb i testenine od integralnih žitarica i smeđi pirinač.
Hrana koja sadrži vlakna, poput povrća, voća i celih žitarica, ne samo da pomažu rad organa za varenje, već su dobar saveznik u borbi protiv bolesti srca i krvnih sudova.
Namirnice bogate vlaknima su ovas, ječam, kinoa, pasulj, leblebije, sočivo, grašak, smeđi pirinač, maline, suve šljive… Ne zaboravite da sa pojačanim unosom vlakana u organizam, povećate i unos vode.
-
Meso i mlečni proizvodi sa manje masti
Ove namirnice nisu zabranjene, ali je bitno da pravite pametnije izbore. Dajte prednost mlečnim proizvodima sa manje masti. Kod mesa birajte piletinu, ćuretinu i nemasnu ribu (skuša, haringa, losos, bakalar, tunjevina, pastrmka) .
Riba je odličan izvor omega 3 masnih kiselina koje dokazano potpomažu rad srca i povećavaju ,,dobar“ holesterol. Ako ne želite da iz ishrane izbacite ostale vrste mesa, birajte manje masne komade, pripremajte ih na grilu i služite uz povrće.
Možete je naći u ribi, ali i u maslinovom ulju, lanenom ulju, lanenom semenu, chia semenkama, orasima, avokadu. Postoje i omega 3 kapsule koje su dobra alternativa ukoliko vam prirodni izvori ovog nutrijenta nisu lako dostupni.
Postoji direktna veza između povećanog unosa transmasti i arterioskleroze i bolesti srca.
Koje namirnice sadrže transmasti? Mesne prerađevine, čips i druge slane grickalice, pomfrit, gotova peciva, keks, margarin.
Nije dovoljno samo probrati namirnice, već i paziti kako ih spremate. Barenje, poširanje, grilovanje i pečenje treba da budu dominantan načini pripreme hrane. Izbegavajte prženje i pohovanje u ulju. Sa mesa uklonite masni deo i kožu.
Prirodni lekovi za holesterol i trigliceride
U mnogim slučajevima primena ovih saveta može dovesti do poboljšanja. Ukoliko ipak želite da uradite još nešto za svoje zdravlje, tu su mnogi proizvodi koji se mogu nabaviti u apotekama, a koji su prirodnog porekla.
Glavni sastojci su biljke koje dokazano smanjuju trigliceride i holesterol.
Biljne kapi od sremuša povoljno deluju na simptome arteioskleroze. Ekstrakt ove biljke poboljšava cirkulaciju krvi, utiče na metabolizam masti i snižava krvni pritisak.
Biljne kapi na bazi artičoke imaju jako antioksidativpo dejstvo, te pomažu u čišćenju organizma, regulisanju metabolizma i nivoa holesterola u krvi, kao i regeneraciji tkiva jetre.
LipoTab na bazi belog luka i kurkume, biljaka koje dokazano sprečavaju kardio-vaskularne bolesti. Preparat ima antioksidativno i antiinflamatorno dejstvo i ujedno sprečava nastanak tromba u krvnim sudovima, smanjujući rizik od moždanog udara i infarkta.
ESI Normolip 5 Forte sadrži u sebi nekoliko moćnih sastojaka. Fermentisani crveni pirinač snižava ukkupni holsterol, koenzim Q10 ima antiosidativno dejstvo i smanjuje verovatnoću nastanka ateroskleroze, dok hrom doprinosi pravilnom metabolizmu masti i šećera.
Jabukovo sirće u kapsulama pomaže rastvaranju lipida u telu i smanjenu masnih naslaga, te ne samo da ima hipoholesteroslsko dejstvo, već pomaže i regulisanju telesne težine.
Pored suplemenata postoje i lekovi za holesterol i trigliceride, tzv. statini. I jedne i druge koristite uz oprez i prethodnu konsulatciju sa vašim lekarom ili stručnim licem eApoteke.
