Koja je razlika između stresa i anksioznosti?

Stres i uzroci stresa

Stres je reakcija tela na spoljašnje faktore, poznate kao stresori. To su situacije koje zahtevaju fizički ili mentalni napor, kao što su:

• Radni pritisak
• Privatni problemi
• Zdravstveni problemi
• Promene u životu (npr. preseljenje, brak, gubitak voljene osobe)

Stres je prirodan odgovor na izazove, i u malim količinama može biti motivišući i pomoći nam da rešimo problem ili obavimo zadatak. Međutim, kada stres traje dugo ili je preteran, može postati štetan za zdravlje, izazivajući fizičke i psihičke probleme, poput glavobolja, nesanice, povišenog krvnog pritiska i sl.

Anksioznost kao emocionalno stanje čoveka

Anksioznost je, s druge strane, emocionalno stanje koje se karakteriše prekomernim i nekontrolisanim strahom, brigama i nesigurnostima o budućim događajima. Iako anksioznost može biti uzrokovana stresom, ona nije uvek direktna reakcija na spoljašnje događaje. Osobe s anksioznim poremećajem često se brinu zbog stvari koje možda neće ni nastati ili mogu imati nerealna očekivanja o mogućim opasnostima.

Dok stres obično ima specifičan okidač (neka konkretna situacija), anksioznost je često nejasna ili neprolazna, što znači da osoba može osećati stalni strah ili zabrinutost čak i kada nema očiglednog razloga.

Stres ili anksioznost – kako prepoznati sa čim se suočavate?

1. Stres kao okidač za anksioznost: Dugotrajni stres može izazvati ili pogoršati anksioznost. Ako osoba nije u mogućnosti da se nosi sa stresom, može razviti osećaj anksioznosti, stalne brige ili panike.

2. Simptomi koji se preklapaju: I stres i anksioznost mogu izazvati slične fizičke simptome, kao što su ubrzan rad srca, znojenje, napetost u mišićima i problemi sa spavanjem.

3. Hronični stres kao dugoročni uzrok: Dugotrajan stres može biti dugoročni uzrok anksioznosti. Ako je osoba pod stalnim stresom, može razviti generalizovani anksiozni poremećaj, gde oseća stalnu zabrinutost i napetost, čak i kada situacija ne zahteva toliku reakciju.

4. Uzajamni, povratni nazovimo to kružni odnos: Stres može uzrokovati anksioznost, a anksioznost može povećati stres. Na primer, osoba koja je pod stresom može početi da brine o tome kako će se nositi sa problemima, što može dovesti do još veće anksioznosti, stvarajući začarani krug.

Ključna razlika između stresa i anksioznosti

• Stres je reakcija na spoljašnje faktore, dok je anksioznost unutrašnje emocionalno stanje koje se može javiti čak i bez konkretnog okidača.
• Stres obično nestaje kada situacija koja ga izaziva prođe, dok anksioznost može postati dugotrajna i uticati na svakodnevni život.

U oba slučaja, ako stres ili anksioznost postanu prekomerni ili dugotrajni, mogu ometati normalan život i zdravlje, pa je važno potražiti pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.

Značenje reči Anksioznost

Reč anksioznost potiče od latinske reči anxietas, što znači zabrinutost ili strah. U savremenom kontekstu, anksioznost označava emocionalno stanje koje se karakteriše prekomernim strahom, brigom i napetostima. Osobe koje pate od anksioznosti često doživljavaju intenzivne i nekontrolisane emocije straha i nesigurnosti, koje mogu biti usmerene na specifične situacije ili nejasno prisutne, čak i kada nema realne opasnosti.

Anksioznost može imati fizičke simptome, kao što su ubrzan rad srca, tremor, znojenje, mučnina ili otežano disanje. Osećaj straha ili zabrinutosti može biti blag i povremeno, ali u nekim slučajevima može prerasti u ozbiljan problem koji utiče na svakodnevni život, što dovodi do anksioznog poremećaja.

Šta je anksioznost, zašto nastaje anksioznost?

Anksioznost je stanje koje karakteriše osećaj stalne brige, straha, napetosti i nesigurnosti. To je prirodan odgovor tela na stres, ali može postati problematično kada je prekomerno ili dugotrajno, te ometa svakodnevni život. Osobe koje pate od anksioznosti često se suočavaju sa fizičkim simptomima, kao što su ubrzan rad srca, znojenje, vrtoglavica, premor, teškoće sa disanjem, kao i mentalnim simptomima, poput stresa, napetosti, ili prekomernog razmišljanja o negativnim ishodima.

Postoji nekoliko vrsta anksioznosti, uključujući:

1. Generalizovani anksiozni poremećaj – stalna zabrinutost i prekomerni strah od svakodnevnih situacija, čak i kada nema očiglednih razloga za to.
2. Panični poremećaj – iznenadni napadi intenzivnog straha ili panike koji mogu uključivati simptome kao što su otežano disanje, bol u grudima, i osećaj umiranja.
3. Socijalna anksioznost – strah od negativne procene ili odbacivanja u društvenim situacijama.
4. Specifične fobije – intenzivan strah od određenih objekata ili situacija (npr. strah od visine, pasa, ili letenja).
5. Separaciona aksioznost - oblik anksioznosti koji se javlja kada osoba oseća intenzivnu tugu, strah ili brigu zbog razdvajanja od bliske osobe

Anksioznost može biti izazvana različitim faktorima, uključujući genetiku, stresne životne događaje, neurohemijske promene u mozgu ili čak fizičko zdravlje.

Lečenje anksioznosti obuhvata terapiju, kao što je kognitivno-bihevioralna terapija (CBT), lekove ili kombinaciju oba pristupa. Za osobe koje se suočavaju sa manjim oblicima anksioznosti, tehnike opuštanja i promene načina života mogu biti korisne.

Šta je to separaciona anksioznost?

Separaciona anksioznost je oblik anksioznosti koji se javlja kada osoba oseća intenzivnu tugu, strah ili brigu zbog razdvajanja od bliske osobe, obično roditelja ili nekog drugog s kim je emocionalno vezana. Ovaj poremećaj se najčešće javlja kod dece, ali može se javiti i kod odraslih, naročito u kontekstu veza ili važnih životnih promena.

Kod dece, separaciona anksioznost je normalna faza razvoja koja se obično javlja između 6 meseci i 3 godine starosti. Međutim, ako se osećaj straha i anksioznosti prema razdvajanju od roditelja ili drugih bliskih osoba produži ili postane prekomeran i ometa svakodnevni život deteta, može se smatrati poremećajem.

Simptomi separacione anksioznosti mogu uključivati:

• Prekomerni strah od razdvajanja od roditelja ili drugih bliskih osoba
• Osećaj nelagodnosti ili fizičkih simptoma (kao što su bolovi u stomaku, glavobolje) kad se osoba razdvaja
• Panični napadi ili intenzivan strah prilikom razdvajanja
• Nema želje za odlaskom u školu, na spavanje ili na neko drugo mesto bez prisutnosti roditelja
• Stalna zabrinutost zbog mogućnosti da se nešto loše desi s roditeljima ili bliskim osobama

Separaciona aksioznost kod odraslih

Kod odraslih, separaciona anksioznost može biti povezana s velikim strahom od gubitka bliske osobe, napuštanja ili napuštanja veze. Odrasli s ovom vrstom anksioznosti mogu osećati veliku nesigurnost i preterano se brinuti zbog mogućnosti raskida veze, napuštanja ili gubitka emocionalne podrške.

U lečenju separacione anksioznosti koriste se različite terapije, poput kognitivno-bihevioralne terapije (CBT), koja pomaže osobi da prepozna i menja negativne misli i obrasce ponašanja, kao i tehnike opuštanja koje pomažu u smanjenju fizičkih simptoma. U težim slučajevima, lekovi mogu biti korišćeni u kombinaciji sa terapijama kako bi se pomoglo u smanjenju simptoma.

Da li lekovi mogu pomoći kod lečenja stresa i anskioznosti?

Da, lekovi mogu biti korisni u lečenju i smanjenju simptoma stresa i anksioznosti, posebno kada su ti problemi ozbiljni i ometaju svakodnevni život. Međutim, lekovi se obično koriste kao dopuna terapijama poput psihoterapije (posebno kognitivno-bihevioralne terapije), a ne kao jedini oblik lečenja. U mnogim slučajevima, kombinacija lekova i psihoterapije daje najbolje rezultate.

Lekovi koji se koriste za stres i anksioznost

1. Anksiolitici (lekovi protiv anksioznosti)

   • Benzodiazepini (npr. diazepam, lorazepam, alprazolam): Ovi lekovi brzo smanjuju simptome anksioznosti, jer imaju sedativno dejstvo. Mogu biti vrlo efikasni u kratkoročnom smanjenju simptoma, ali zbog potencijala za zavisnost i toleranciju, obično se koriste samo kratkoročno, kada je potrebno hitno smanjenje simptoma.
   • Buspiron: Ovo je lek koji se koristi za lečenje generalizovanog anksioznog poremećaja. On nije sedativ i ima manji potencijal za zavisnost od benzodiazepina.

2. Antidepresivi

   • Selektivni inhibitori ponovnog uzimanja serotonina (SSRI) (npr. sertralin, fluoksetin) i inhibitori ponovnog uzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI) (npr. venlafaksin, duloksetin) često se koriste za lečenje anksioznosti i depresije. Ovi lekovi deluju na neurohemijske sisteme u mozgu i mogu pomoći u smanjenju simptoma anksioznosti, čak i kod ljudi koji nisu depresivni.
   • SSRI i SNRI mogu biti korisni kod generalizovanog anksioznog poremećaja, socijalne anksioznosti, paničnog poremećaja i drugih oblika anksioznosti.

3. Beta-blokatori

   • Lekovi kao što su propranolol mogu se koristiti za smanjenje fizičkih simptoma anksioznosti, poput ubrzanog rada srca i drhtanja, posebno u situacijama koje izazivaju sociološku anksioznost (npr. javni nastupi, intervju za posao). Oni ne smanjuju mentalne simptome anksioznosti, ali mogu pomoći da osoba lakše podnese fizičke reakcije na stres.

4. Antipsihotici (u nekim slučajevima)

   • U težim slučajevima anksioznosti, kada postoje i simptomi poput paranoje ili halucinacija, lekovi poput atipičnih antipsihotika (npr. quetiapin) mogu biti uključeni u lečenje.

Važno je napomenuti:

• Lekovi nisu trajno rešenje za stres i anksioznost. Oni mogu pomoći u kontroli simptoma, ali ne rešavaju osnovne uzroke stresa ili anksioznosti. Bez odgovarajuće terapije (kao što je kognitivno-bihevioralna terapija), problemi mogu da se vrate nakon što se lekovi prestanu koristiti.
• Lekove treba koristiti pod nadzorom lekara, jer mnogi od njih mogu imati nuspojave ili izazvati zavisnost ako se koriste nepravilno.
• Za mnoge ljude, promene u načinu života, kao što su tehnike opuštanja, meditacija, redovno vežbanje i pravilna ishrana, mogu pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti, bez potrebe za lekovima.

Kada su lekovi potrebni?

Lekovi se obično prepisuju kada:

• Simptomi anksioznosti ometaju svakodnevni život (npr. ne možete da obavljate posao, ne možete da spavate).
• Terapija nije bila dovoljno efikasna ili je potrebno hitno smanjenje simptoma.
• Anksioznost je teška i traje duže vreme (na primer, kod generalizovanog anksioznog poremećaja).

Za mnoge ljude, lečenje anksioznosti i stresa uključuje kompleksan pristup, koji može obuhvatiti lekove, terapiju i promene u načinu života. Važno je raditi sa lekarom ili psihijaterom kako bi se izabrala najbolja opcija za svaki pojedinačni slučaj.

Saveti za stres i anksioznost

Svi smo se mi susreli sa stresom, stres postaje najrasprostranija bolest, da nazavali smo je bolest jer zista to i jeste, možda je zaista stres uzrok svih bolesti, ne možemo da tvrdimo. Svakako najbolji  savet je preduprediti, kako bi naš narod rekao bolje sprečiti nego lečiti. Nadamo se da ovaj članak može biti inspirativan i koristan za sve one koji se interesuju za pitanja oko stresa i anksioznosti.

Što se tiče lekova odnosno, preporuka korišćenja lekova za stres i anksioznost, neka Vam to bude zadnja opcija, ali ako ipak ste baš u teškoj situaciji svakako mogu biti od pomoći. Svakako korišćenje lekova nije preporučljivo da Vam to bude dugoročna i jedina opcija. 

Pogledajte neke od preprata koje Vam preporučujemo, odnosno za kompletan pregled u pretrazi na našem sajtu jednostavno kucajte reči "stres" ili "anksiznost" a dalje u pregledu i opisima proizvoda uz savet farmaceuta pronađite adketvatno, nadamo se privremeno rešenje za Vaš problem.