Sterilitet se definiše kao stanje u kome ne dolazi do trudnoće ni nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa bez upotrebe kontraceptivnih metoda.
Sterilitet sam po sebi predstavlja grublji pojam koji se odnosi na stanje u kome par ne može da ostvari spontanu trudnoću. Ovo je u praksi relativno retko, tako da bi pravilniji izraz bio infertilitet, odnosno stanje u kome je par usled određenih faktora sa smanjenom, a ne odsutnom šansom za ostvarivanje trudnoće i ovaj izraz se koristi u međunarodnoj terminologiji. Izraz koji se u našem zdavstvenom sistemu tradicionalno koristio je bračna neplodnost.
Brojni su uzroci infertiliteta, ali da bi neko razumeo njegov pojam i kompleksnost ove pojave trebalo bi da poznaje makar elementarne osnove ljudske reprodukcije, odnosno razmnožavanja.
Biološki, ljudsku vrstu vrstu karakteriše veoma kompleksna i poprilično neefikasna reprodukcija. Da bi ona uopšte bila moguća neophodno je da reproduktivna osovina kod oba partnera funkcioniše. Tako su preduslovi adekvatne reprodukcije uredna produkcija spermatozoida kod muškog partnera, uredna ovulatorna funkcija kod ženskog partnera (odnosno prisustvo ovulacija), kao i prohodnost ženskog reproduktivnog trakta (pre svega ovde se misli na prohodnost jajovoda).
I u odsustvu bilo kakvog problema šansa da par ostvari trudnoću, i u mladim godinama, spontano iznosi svega 20-25% po jednom menstrualnom ciklusu. Ovo je činjenica koje mnogi parovi nisu svesni, a koja nam ukazuje na to da mnoge “kockice moraju, da se poklope” kako bi došlo do trudnoće i da će redovnim i upornim pokušavanjem oko 85% parova napraviti trudnoću za godinu dana.
Preostalih 15% spada u grupu infertiliteta i oni mogu zahtevati odgovarajući medicinski tretman.
