Inofem povećava osetljivost tkiva na insulin, što rezultuje smanjenom koncentracijom androgena, inhibira preuranjenu atreziju folikula, doprinosi proizvodnji SHBG (globulin koji vezuje polne hormone), reguliše poremećeni odnos luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulišućeg hormona (FSH) i prekomerni odgovor LH prema gonadotropin-oslobađajućem hormonu (GnRH).

Mio-inozitol je važan element ćelijskog zida i bihemijskih posrednika u našem telu. Mio-inozitol utiče na reakciju ćelije na insulin (hormon koji učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata). Uz to, naučne studije koje su izvedene u poslednje dve decenije su pokazale značaj uloge koju mio-inozitol ima u procesu zrenja oocita u jajnicima.

Folna kiselina pripada grupi B vitamina i ima uticaja ne brojne metaboličke funkcije u organizmu. Folna kiselina omogućava održavanje normalnog metabolizma homocisteina i sinteze aminokiselina. Takođe učestvuje u ćelijskoj deobi (uključujući deobu oocita) i podržava normalnu hematopoezu.
Pomoćne materije:

Maltodekstrin je prirodna supstanca biljnog porekla i predstavlja mešavinu polisaharida i oligosaharida. U sklopu Inofem®, maltodekstrin predstavlja nosač mešavine aroma i vitamina, i pogodan je za precizno doziranje folne kiseline. Količina maltodekstrina koja se nalazi u jednoj vrećici Inofem® nije veća od 0.037g (37 mg) i nije kontraindikovana čak ni za pacijente sa dijabetesom.

Jednom dnevno sadržaj kesice razblažiti u 200 mL mlake vode, promešati i popiti.

Zbog svog sastava, Inofem je namenjen prvenstveno ženama sa policističnim ovarijalnim sindromom (PCOS), ženama sa poremećajima menstrualnog ciklusa i dijabetesom tipa 2.

Inofem® je moderni dijetetski suplement koji sadrži mio-inozitol (2000 mg) i folnu kiselinu (200 μg). 

Policistični ovarijalni sindrom (PCOS) su prvi opisali Stein i Leventhal 1935.godine i on predstavlja endokrini poremećaj. Patomehanizam promena je udružen sa nepravilnim lučenjem hormona hipotalamusno-hipofizno-gonadalne osovine (HPG osa).

Kao rezultat toga, uprkos relativno malim poremećajima hormonske sekrecije, većina žena pogođenih ovim poremećajem imaju izostanak ovulacije i menstrualne poremećaje u obliku dugih ili nepravilnih ciklusa. Izostanak ovulacije je uzrok neplodnosti.

Zašto žene sa PCOS imaju anovulacione cikluse i infertilitet?
Nakon određene tačke u sazrevanju folikula u jajniku, njegov dalji razvoj zavisi od hormona koje luči hipofiza: gonadotropnih hormona FSH i LH. Poremećaji ciklusa sekrecije uzrokuju rast i sazrevanje folikula samo do određene tačke tako što retko ili nikada ne vode ka ovulaciji.

Kod mnogih žena su dijagnostikovani prekomerna sekrecija androgenih hormona i opterećujući klinički simptomi, koji uključuju preteranu maljavost, seboreju, akne i androgeni gubitak kose (alopecija). Ostali problemi koji se razvijaju uključuju gojaznost, poremećaje metabolizma lipida i šećera i arterijsku hipertenziju.

PCOS su veoma promenljivi i javljaju se sa različitim nivoma učestanosti:

• problemi sa kožom – preterani rast malja, akne, seboreja, alopecija (tipični simptomi koji su udruženi sa preteranom produkcijom androgenih hormona, međutim nisu strogo ograničeni na taj poremećaj);
• neplodnost – jedan od najčešćih simptoma PCOS. Uzrok neplodnosti je hronična anovulacija;
• menstrualni poremećaji – produženi ili nepravilni menstrualni ciklusi;
• menstrualni poremećaji – produženi ili nepravilni menstrualni ciklusi;
• gojaznost – približno 50% žena sa PCOS su gojazne. Karakteristično je povećanje masnog tkiva u predelu abdomena i povećan obim struka;
• apneja tokom spavanja – kratki prekidi disanja tokom spavanja;
• fibromi – benigne promene koje se javljaju najčešće na licu, potiljku, rukama, grudima i na butinama;
• smeđe diskoloracije kože (acanthosis nigricans), najčešće na mestima prevoja kože.

Kako se može zaključiti da žena ima PCOS?

Grupa eksperata se 2003.godine okupila u Roterdamu i odredila zajedničke dijagnostičke kriterijume za PCOS. Prema tim kriterijumima, dijagnostikovanje PCOS zahteva ispunjavanje dva od tri sledeća stanja:

• Klinički znaci i simptomi viška androgenih hormona i/ili povišen nivo androgenih hormona u kliničkim hemijskim testovima za njihovo određivanje,
• pojava anovulacionih ciklusa,
• ultrazvučnim pregledom konstatovani policistični jajnici
• Pri tome, drugi poznati uzroci gore pomenutih poremećaja moraju biti prethodno isključeni.
• Postavljanje dijagnoze PCOS zahteva konsultovanje sa lekarom.