Alginatna kiselina i natrijum alginat su prirodni proizvodi (polisaharidi), izolovani iz ćelijskih zidova smeđih algi (Phaeophyceae). Alge su jedan od najstarijih oblika života na svetu, koji datira još iz prekambrijske ere i od tada su ostale nepromenjene. Važno je napomenuti da se nijedna vrsta algi, koje se koriste za proizvodnju alginata, ne može uzgajati, jer su isključivo divlje.

Karakteristično svojstvo alginata je da se u kiselom okruženju želudačnog soka talože i talog se pretvara u gel. Gel se pričvršćuje za zid želuca i tako gradi dodatni zaštitni sloj, koji štiti sluzokožu želuca. Može se koristiti protiv štucanja.

Kalcijum karbonat
Kalcijumovi joni povećavaju jačinu i stabilnost alginatnog gela.

Natrijum bikarbonat
Natrijum bikarbonat u tableti Refalgin obavlja dve funkcije. Prva je da reaguje sa želudačnom kiselinom i da je neutralizuje. U ovoj reakciji neutralizacije nastaje ugljen-dioksid, koga dalje vezuje alginatni gel, i na taj način se gel pretvara u penu. Zbog toga što postaje lakša od sadržaja želuca, pena se podiže na površinu formirajući pH-neutralnu barijeru. Studije pokazuju, da se alginatna barijera pomera prema jednjaku i služi kao fizička barijera protiv refluksa.

Simetikon
Simetikon formira tanak sloj na sluzokoži želuca formirajući dodatni zaštitni film, koji izoluje sluzokožu od kontakta sa „agresivnim faktorima“ kao što su želudačna kiselina, pojedine vrste hrane ili lekovi. Osim toga on smanjuje površinski napon mehurića gasa, koji se zbog toga kombinuju u veće mehuriće u stomaku i zatim „pucaju“, smanjujući osećaj punoće i pritiska u stomaku.

Odrasli: 1 do 2 tablete Refalgin pola sata nakon obroka s malo vode.

Da bi se postigao optimalni efekat, važno je kada se uzima Refalgin. To je zbog činjenice da na stvaranje alginatne antirefluksne barijere može uticati hrana. Iz tog razloga se preporučuje da se sredstvo uzima 30 minuta nakon obroka, što je važno, s obzirom da se simptomi refluksa javljaju u rasponu od 30 – 90 minuta nakon obroka.

Interakcija sa drugim proizvodima
Pojedine komponente Refalgin tableta mogu uticati na aktivnost drugih proizvoda koji se uzimaju oralno, pa se zbog toga preporučuje da se Refalgin uzima najmanje 2 sata pre ili 2 sata nakon uzimanja drugih proizvoda za oralnu upotrebu.
 

Alginatna kiselina 365 mg

Natrijum alginat 300 mg

Natrijum bikarbonat 150 mg

Kalcijum karbonat 150 mg

Simetikon 30 mg

Čir na dvanaestopalačnom crevu i čir na želucu poznati su kao peptički čir i predstavljaju otvorene lezije na sluzokoži. Dva glavna uzroka čireva su nesteroidni antiinflamatorni lekovi i bakterija Helicobacter pylori. Kada se jednom formira, čir postaje preduslov za povećano oštećenje sluzokože, koje je izazvano visokom kiselošću i enzimom pepsinom, koji se nalaze u želudačnom soku.

Iz tog razloga, jedan od terapijskih pristupa je smanjenje kiselosti sredine, koje dovodi do smanjenja direktnog agresivnog efekta, kao i do indirektnog efekta – smanjenja aktivnosti pepsina, koji je aktivan u jako kiseloj sredini. (pH 1-2).

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

Stanje koje pogađa do 30% populacije u evropskim zemljama i uzrokovano je ulaskom želudačnog sadržaja u jednjak. Za razliku od sluzokože želuca, jednjak nije otporan na jako kiselu i agresivnu sredinu, karakterističnu za želudačni sok i to dovodi do njegovog oštećenja i pojave simptoma koji smanjuju kvalitet života pacijenata.

Najvažniji element antirefluksne barijere je donji ezofagealni sfinkter (DES), koji predstavlja mišićnu strukturu koja sprečava prolazak želudačnog sadržaja u suprotnom smeru (refluks) iz želuca u jednjak. Uzrok gastroezofagealnog refluksa je prolazna relaksacija DES-a, koja je spontana i nije izazvana uzimanjem hrane.

Terapija se u većini slučajeva oslanja na jedan mehanizam, na smanjenje kiselosti sredine, što se postiže na tri različita načina:

Neutralizacija kiselosti želudačnog soka alkalnim jedinjenjima (tako deluju antacidi). Efekat je brz, ali kratkotrajan i nema uticaja na oporavak sluzokože.

Smanjenje proizvodnje hlorovodonične kiseline (HCl) blokiranjem interakcije histamina sa histaminskim H2-receptorima parijetalnih ćelija u želucu (tako deluju H2-blokatori poput ranitidina, famotidina, cimetidina itd.)

Ireverzibilna inhibicija enzimskog sistema poznatog kao protonska pumpa (tako deluju inhibitori protonske pumpe /IPP/: omeprazol, pantoprazol, esomeprazol, rabeprazol itd.)

Sve do danas, inhibitori protonske pumpe (IPP) su najčešće korišćena terapija kod pacijenata sa GERB-om. Međutim, utvrđeno je da ne odgovaraju svi pacijenti zadovoljavajuće na ovu vrstu lečenja i da skoro 35% pacijenata zahteva dodatnu intervenciju za kontrolu simptoma. Osim nedostatka dovoljnog efekta, dugotrajna primena inhibitora protonske pumpe može dovesti do neželjenih efekata, usled promenjene bakterijske flore kao rezultat promene kiselosti želuca.

Kod dugotrajne upotrebe IPP je ustanovljeno:

promena u apsorpciji vitamina i minerala;

metabolički efekti na gustinu kostiju;

promena farmakokinetike i farmakodinamike prateće terapije kod komorbidnih pacijenata;

rizik od razvoja infekcije kao posleica upale pluća, stečene u društvu i bolničke pneumonije;

Clostridium Difficile;

izmenjena crevna flora povezana sa prolivom, nadimanjem i smanjenom apsorpcijom;

spontani bakterijski peritonitis;

intersticijski nefritis, itd.