Biljka Tribulus terrestris rasprostranjena je u sušnim i suptropskim predelima južne Evrope (i na Balkanu), Azije i Severne Amerike. Tradicionalno se koristila za lečenje impotencije i kao tonik za podmalađivanje, a danas je veoma popularna među sportistima, bodibilderima i atletičarima kao prirodni anabolik. Hemijski sastav ove biljke ogleda se u visokom sadržaju saponina (glukopiranozil galaktopirana, protodioscina, diosgenina, ruskogenina, hekogenina, jamogenina, epimilagenina, tigogenina, neotigogenina i gitogenina). Tokom poslednje decenije, u ekstraktu ploda tribulusa je pronađeno još steroidnih saponina. Ova biljka je bogata polisaharidima kao i sterolima (sitosterol, kampesterol).
Od flavonoida najviše ima kempferola i kempferolnih glikozida, kao i kvercetina. Zastupljene su i masne kiseline (stearinska, oleinska, palmitinska, linoleinska). Takođe ima tanina, vitamina C i kalijumovih soli, a pronađena su i dva alkaloida (harman i norharman). U lišću biljke takođe mogu da se nađu: askorbinska kiselina, kalcijum, gvožđe, fosfor i proteini. Preparati sa ekstraktom tribulusa variraju u sastavu u zavisnosti od toga koji su delovi biljke upotrebljeni, kao i u kojem je periodu biljka ubrana, ali smatra se da je jedan od glavnih aktivnih sastojaka saponin protodioscin.
U farmakopejama Kine, Koreje, Japana i dr. preporučuje se kod kašlja, glavobolje i mastitisa. Potrebne su randomizirane kliničke studije koje bi potvrdile moguće pozitivne efekte na simptome angine pektoris i muškog steriliteta. U tradicionalnoj medicini tribulus se oralno primenjuje za napetost stomaka, dijareju, kamen u bubregu, krvarenje iz nosa i vitiligo. Koristi se i kao afrodizijak, diuretik, generalno kao tonik i tonik uterusa. U kineskoj i indijskoj tradicionalnoj medicini tribulus se smatra stimulansom muškog polnog nagona.
Dobro je poznat i na Balkanu, i uopšte među južno-evropskim narodima, kao lekovita biljka. Od 1970-tih godina, sovjetski bodibilderi su promovisali upotrebu i na Zapadu. Protodioscin, kao i dioscin i diosgenin stimulišu seksualne performanse i mogu se koristiti za niz seksualnih poremećaja. Pomažu u regulisanju nivoa seksualnog nagona povećavajuci procenat slobodnog testosterona kod muškaraca, a čak mogu da utiču i na hormone – pregnenolon, progesteron i estrogen. Mogućnost balansiranja ženskih hormona čini ovu biljku potencijalno korisnom kod premenstrualnog i menopauzalnog sindroma.
Steroli pomažu u sprečavanju uvećanja prostate i u kombinaciji sa X steroidnim saponinima, mogu pomoći u prevenciji kancera prostate (istraživanja su još u toku). Saponini (saponinski glikozidi) su posebna grupa glikozida koji u svom sastavu pored sećera imaju i triterpenska ili steroidna jedinjenja. Triterpenski saponini su toksični, imaju sposobnost hemolize eritrocita, dok su steroidni saponini značajni prekursori za sintezu steroidnih hormona. Steroidni saponini u tribulusu se označavaju kao X steroidni saponini. Istraživanja pokazuju da imaju potencijalni uticaj na ceo imunološki sistem u ljudskom telu zahvaljujući svojim antibakterijskim i antivirusnim efektima.
Zbog ovog svojstva, smatra se da tribulus može biti primenjivan i interno i eksterno za lečenje herpesa i virusnih infekcija kao što je influenca i prehlada. Tribulus se preporučuje kao nesteroidni preparat biljnog porekla koji na prirodan način povećava proizvodnju sopstvenog testosterona.
Moguće interakcije sa lekovima je povećanje antihipertenzivnog efekta nekih grupa lekova, kao sto su: beta blokatori, digoksin, blokatori kalcijumovih kanala, diuretici. Tribulus takode može značajno spustiti nivo sećera u krvi, te je potrebno voditi računa prilikom primene lekova za dijabetes.
Moguća je hiperosetljivost i alergija na sastojke biljke, kao i fototoksične reakcije. Zato se preporučuje izbegavanje izlaganja suncu ili primena uz preparate za zaštitu od sunca sa visokim vrednostima zaštitnog faktora (SPF >30). Uobičajene doze se razlikuju u zavisnosti od procenta saponina, ali mogu da se kreću od 90 do 1500 mg ekstrakta dnevno.
