Kozmetički, postoje dva načina kojima se znoj ispod pazuha može kontrolisati:
-
DEZODORANSI
-
ANTIPERSPIRANTI
KAKO DELUJU DEZODORANSI?
Dezodoransi mogu efikasno sprečiti nastajanje neprijatnih mirisa tela i njihov dalji razvoj. Da bi se ovo postiglo, koriste se različiti načini delovanja kao i kombinovanje sastojaka:
Dezodoransi sadrže supstance koje ili zaustavljaju razvoj bakterija koje proizvode miris (nazivaju se bakteriostatici) ili usporavaju njihovo razmnožavanje. Antiseptici smanjuju količinu bakterija i nastanak kisele pH sredine na površini kože, što usporava rast bakterija. Putem ovih efikasnih supstanci dezodoransi smanjuju nastanak neprijatnog mirisa tela.
Međutim, dezodoransi nemaju značajno dejstvno na količinu izlučenog znoja. Mnogi dezodoransi sadrže parfeme koji prikrivaju neprijatne mirise. Pored ostalih supstanci koje deluju nadražajno kao što su alkohol, konzervansi ili veštačke boje, parfemi su jedan od razloga zašto neki ljudi mogu biti alergični na dezodoranse.
KAKO DELUJU ANTIPERSPIRANSI?
Svi antiperspiransi sadrže soli aluminijuma, kao što je aluminijum hlorhidrat (ACH) ili aluminijum hlorid (AC). Ove soli delimično i reverzibilno zapuše izvodni kanal ekrine i apokrine znojne žlezde, čime se smanjuje količina izlučenog znoja. Usled smanjene količine izlučenog znoja, smanjuje se vlažnost, a primetno je manje i neprijatnih mirisa.
Aluminijum hlorid deluje najefikasnije: kako je aluminijum hlorid kao jedinjenje manje i ima nižu pH vrednost od aluminijum hlorhidrata, on može dublje prodirati u izvodni kanal znojne žlezde i održavati ga zatvorenim duže vreme.
Ako Vas čak ni najefikasniji antiperspiranti ne mogu dovoljno zaštititi od znojenja, možda patite od hiperhidroze.
Postoje dve vrste znojnih žlezda na našem telu : EKRINE I APOKRINE
Ekrine žlezde se nalaze na celoj površini tela i kontrolišu temperaturu. Ekrini znoj obično nema ni mirisa ni boje. Sadrži 99% vode, različite soli i aminokiseline.
Apokrine žlede su isključivo koncentrisane u određenim oblastima, kao što su pazušne jame, intimne (genitalne) regije, kao i na kosmatim delovima glave (oblasti sa folikulima dlake) i njihovo lučenje može biti podstaknuto stresom .
Apokrine žlezde, koje se aktiviraju tokom puberteta, stvaraju znoj koji je bogat belančevinama i mastima. Količina apokrinog znoja je daleko manja od količine ekrinog znoja. Njegov sastav privlači baterije, što je razlog za nastatanak neprijatnog mirisa. Apokrini znoj utiče na pojavu žutih mrlja na odeći.
