Minerali bakra, online apoteka

Iako je bakar značajan u elektronici, on je takođe važan element koji se unosi preko namirnica kao što su plodovi mora, orah, povrće, voće i drugu hranu. Potreban je za rast i celokupno zdravlje organizma.
Bakar ima značajnu ulogu u metabolizmu mnogih organa i organskih sistema uklučujući sledeće procese:

Stvaranje crvenih krvnih zrnaca
Održavanje zdravlja nervnih ćelija
Rad imunog sistema
Sunteza kolagena, proteina koji je sastavna komponenta kostiju i tkiva
Zaštitita ćelije od oštećenja
Apsorpcija gvožđe
Pretvaranje šećera u energiju

Budući da bakar ima ulogu u ovim važnim procesima, on može pomoći u tretmanu određenih stanja kao što su: anemija (nizak broj crvenih krvnih zrnaca), osteoporoza (gubitak koštane mase, najčešće kod žena).

Dnevne potrebe organizma za bakrom nisu visoke, ali nedostatak ovog elementa može da ozbiljno naruši zdralje. Preporučeni dnevni unos (RDA) za bakar je različit u zavisnosti od uzrasta:

Uzrast do 3 godine: 200 mikrograma (mcg) - 340 mcg
Uzrasti 4-8: 440 mcg
Uzrast 9-13: 700 mcg
Uzrast 14-18: 890 mcg
Uzrast 19 i stariji: 900 mcg

Znaci i simptomi koji ukazuju na nedostatak bakra:

Anemija
Osetljivost na hladnoću
Lomljive kosti i gubitak koštane mase
Nizak broj belih krvnih zrnaca
Nepravilan rad srca
Bleda koža
Prerana pojava sede kose
Problemi sa štitnom žlezdom
Dodatni unos bakra u vidu suplemenata se preporučuje kod nekih bolesti i stanja:
Bolesti creva poput celijakije
Oboljenja bubrega
Bolesti pankreasa
Hirurška resekcija želuca
Stalaln, hroničan stres
Opekotine
Visok unos cinka
Menkesova bolest, genetski poremećaj koji otežava apsorpciju bakra

Važno je uspostaviti ravnotežu između količine bakra i cinka koje se unose u organizam. Ukoliko se uzimaju suplementi bakra, trebalo bi dodatno unositi i cink. Ova dva elementa ne bi trebalo unositi istovremeno jer su konkurentni jedan drugom u apsorpciji, već je potrebno sačekati najmanje 2 sata nakon uzimanja cinka da bi se unela doza bakra.

Prednosti unosa dovoljnih količina bakra
Studija iz 2015. otkrila je da su žene u postmenopauzi sa niskom koštanom gustinom imale veoma nizak nivo bakra i drugih minerala u krvi. Studija je preporučila upotrebu suplemenata bakra kao potencijalni tretman za poboljšanje gustine kostiju (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4469220/). Rezultati naučnih studija takođe sugerišu da suplementi bakra mogu poboljšati srčanu insuficijenciju (https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S073510971501445X?via%3Dihub). Uloga bakra u Alzheimerovoj bolesti je takođe nejasna. Prema istraživanju iz 2017 postoji povezanost Alzheimerove bolesti sa nedostatkom bakra i preporučuju se povećanje nivoa bakra (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29472855/). Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se objasnila potencijalna korist suplemenata bakra za različita zdravstvena stanja.
Nedostatak bakra – simptomi
Umor i nedostatak energije
Nedostatak bakra može biti jedan od mnogih uzroka umora i slabosti. Bakar je neophodan za apsorpciju gvožđa iz creva (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15284382/). Kada su nivoi bakra niski, telo može apsorbovati manje gvožđa. To može izazvati anemiju zbog nedostatka gvožđa, stanje u kojem telo nije u stanju da prenese dovoljno kiseonika do tkiva. Nedostatak kiseonika može vas učiniti slabijim i dovoditi do lakog zamaranja. Pored toga, ćelije koriste bakar za stvaranje adenozin trifosfata (ATP), glavnog izvora energije u telu. Ovo ukazuje da nedostatak bakra može uticati na nivo energije, što opet podstiče umor i slabost (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12539966/).
Česte infekcije
Osobe koje su često prehlađene i imaju česte infekcije mogu imati nedostatak bakra. To je zato što bakar igra važnu ulogu u održavanju zdravog imunološkog sistema. Kada je nivo bakra nizak, telo može slabije stvarati imune ćelija i smanjiti broj belih krvnih zrnaca, ugrožavajući sposobnost se bori protiv infekcije (https://academic.oup.com/ajcn/article/63/5/791S/4651470). Studije su pokazale da nedostatak bakra može dramatično smanjiti proizvodnju neutrofila (neutrofilnih leukocita), belih krvnih zrnaca koja deluju kao prva linija odbrane tela (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16118404/).
Slabe i krhke kosti
Osteoporoza je stanje koje karakterišu slabe i lomljive kosti. Rizik od osteoporoze raste sa godinama i povezan je sa nedostatkom bakra. Na primer, analiza osam studija koja je obuhvatila preko 2.100 ljudi otkrila je da su oni sa osteoporozom imali niži nivo bakra od zdravih odraslih osoba (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24908111/). Bakar je uključen u procese stvaraja unakrsnih veza unutar kostiju. Ove unakrsne veze osiguravaju da su kosti zdrave i čvrste (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/906929/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16180655/). Štaviše, bakar podstiče telo da proizvodi više osteoblasta, ćelija koje pomažu u preoblikovanju i jačanju koštanog tkiva (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11891853/).
Problemi sa pamćenjem i učenjem
Nedostatak bakra utiče na otežano učenje i pamćenje. Bakar ima važnu ulogu u funkciji i razvoju mozga. Bakar koriste enzimi koji pomažu snabdevanje mozga energijom, pomažu odbrambeni sistem mozga i prenose signale kroz telo (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24440710/). Nedostatak bakra povezan je sa bolestima koje koče razvoj mozga ili utiču na sposobnost učenja i pamćenja, poput Alchajmerove bolesti (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25071552/). Naučna istraživanja pokazuju da osobe sa Alchajmerovom bolešću imaju do 70% manje bakra u mozgu, u poređenju sa zdravim osobama (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/28654115/).
Poteškoće pri hodanju (gubitak koordinacije i nestabilnost pri hodu)
Osobe sa nedostatkom bakra mogu imati poteškoće u pravilnom hodaju (https://www.bmj.com/content/340/bmj.c508). Enzimi koriste bakar za održavanje optimalnog zdravlja kičmene moždine. Neki enzimi koji zahtevaju bakar pomažu u izolaciji nerava i prenosu signala iz mozga i kroz telo (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20232210/). Nedostatak bakra može uzrokovati da ovi enzimi ne deluju tako efikasno, što dovodi do manje izolacije kičmene moždine i oštećenog prenosa signala kroz nerve (neuropatija) (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20232210/). Na ovaj način nedostatak bakra može uzrokovati gubitak koordinacije i nestabilnost pri hodu.
Osetljivost na hladnoću
Nedostatak bakra može povećati osetljivost na hladnoću. Bakar, zajedno sa drugim mineralima poput joda, selena i cinka, pomaže u održavanju optimalne funkcije štitne žlezde. Studije su pokazale da su nivoi T3 i T4 hormona štitne žlezde usko povezani sa nivoom bakra. Kada je nivo bakra u krvi niži hormoni štitne žlezde opadaju. Ovo se javlja kao posledica smanjene funkcije štitne žlezde (hipotireoze). (https://link.springer.com/article/10.1007%2Fs12011-014-9992-9). Nizak nivo hormona štitne žlezde dovodi do povećane osetljivosti na hladnoću.
Bleda koža
Boju kože u velikoj meri određuje pigment melanin. Osobe sa svetlijom kožom obično imaju manje pigmenta melanina od ljudi sa tamnijom kožom. Zanimljivo je da enzimi koji proizvode melanin koriste bakar. Stoga nedostatak bakra utiče na proizvodnju ovog pigmenta, uzrokujući bledu kožu (https://www.nature.com/articles/srep34993).
Prerana pojava sede kose
Pigment melanin utiče i na boju kose. S obzirom na to da nizak nivo bakra može uticati na stvaranje melanina, nedostatak bakra može uzrokovati preranu pojavu sede kose (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21979243/).
Gubitak vida
Gubitak vida i optička neuropatija je ozbiljno stanje koje se može javiti usled dugotrajnog nedostatka bakra (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20451943/). Gubitak vida zbog nedostatka bakra se češće javlja kod osoba koje su imali operaciju na digestivnom traktu, gastričnog bajpasa (gastric bypass). Ovakve operacije mogu smanjiti sposobnost tela da apsorbuje bakar (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19667226/). Iako postoje dokazi da je gubitak vida uzrokovan nedostatkom bakra reverzibilan, u nekim studijama nije dokazano poboljšanje vida nakon povećanja unosa bakra (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25372214/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19667226/).