Šta je dijabetes?

Diabetes melitus, dijabetes, šećerna bolest, je metabolička bolest dovodi do povišenja koncetracije glukoze (šećera) u krvi. Hormon insulin premešta glukozu iz krvi u ćelije u telu da bi se glukoza čuvala ili koristila u procesima za dobijanje energije.

U toku dijabetesa organizam ili ne proizvodi dovoljno insulina, ili ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi (idf.org/aboutdiabetes/what-is-diabetes/types-of-diabetes.html).

Nelečeni dijabetes i hiperglikemija možgu dovesti do oštećenja nervnog tkiva, očiju, bubrega i drugih organa.

Dijabetes – tipovi

Prema mehanizmu nastanka dijabetesa razlikujemo sledeće tipove:

• dijabetes tip 1
• dijabetes tip 2
• trudnički (gestacijski) dijebetes
• drugi specifični oblici dijabetesa

Dijabetes tip 1

Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest. Imuni sistem napada i uništava ćelije koje stvaraju insulin u pankreasu. Nejasno je šta uzrokuje ovaj tip dijabetesa. Oko 10 posto pacijenata sa dijabetesom ima tip 1 dijabetesa.

Dijabetes tip 2

Dijabetes tipa 2 se javlja kada ćelije u organizmu postanu otporne (rezistentne) na insulin, zbog čega se glukoza zadržava i nakuplja u krvi. Dijabetesu obično prethodi predijabetes.

Predijabetes se javlja kada je nivo glukoze u krvi viši od normalnog, ali nije dovoljno visok za dijagnozu dijabetesa tipa 2.

Trudnički (gestacijski) dijebetes

Gestacijski dijabetes je povišen nivo glukoze u krvi tokom trudnoće. Hormoni koji blokiraju inzulin koje proizvodi placenta uzrokuju ovu vrstu dijabetesa (acog.org/Patients/FAQs/Gestational-Diabetes).

Postoji i retko stanje zvano diabetes insipidus koje nije povezano sa diabetes mellitus-om, iako ima slično ime. To je stanje u kojem bubrezi uklanjaju previše tečnosti iz tela.

Svaka vrsta dijabetesa ima jedinstvene simptome, uzroke i načine lečenja.

Simptomi dijabetesa

Simptome dijabetesa uzrokuje porast koncentracije glukoze u krvi (diabetes.org/diabetes-basics/symptoms , mayoclinic.org/diseases-conditions/diabetes/symptoms-causes/syc-20371444).

Opšti simptomi šećerne bolesti uključuju:

• povećana glad (polifagija)
• povećana žeđ (polidipsija)
• gubitak težine
• učestalo mokrenje (poliurija)
• zamagljen vid,
• ekstremni zamor
• rane na koži koje ne zarastaju.

Simptomi dijabetesa kod muškaraca

Pored opštih simptoma dijabetesa, muškarci sa dijabetesom mogu imati smanjeni seksualni nagon, erektilnu disfunkciju (ED) i slabu mišićnu snagu (joslin.org/info/diabetes_and_sexual_health_in_men_understanding_the_connection.html).

Simptomi dijabetesa kod žena

Žene sa dijabetesom takođe mogu imati simptome kao što su infekcije urinarnog trakta, gljivične infekcije i suvu kožu koja svrbi.

Simptomi dijabetesa tipa 1

Simptomi dijabetesa tipa 1 mogu biti:

• povećana glad i žeđ
• nenamerni gubitak težine
• učestalo mokrenje
• zamagljen vid
• umor.

Promename u raspoloženju su takođe učestale u tipu 1 dijabetesa.

Simptomi dijabetesa tipa 2

Simptomi dijabetesa tipa 2 mogu biti:

• povećana glad
• povećana žeđ
• povećano mokrenje
• zamagljen vid
• umor
• rane na koži koje se sporo zarastaju.

Takođe može izazvati ponovljene infekcije. Povišeni nivo glukoze otežava zarastanje rana i povećava osetljivost na infekcije.

Trudnički dijabetes - simptomi

Većina žena sa gestacionim dijabetesom nema simptome. Stanje se često otkriva tokom rutinskog testa pregleda glukoze u krvi ili oralnog testa tolerancije na glukozu (OGTT) koji se obično izvodi između 24. i 28. nedelje gestacije.

U retkim slučajevima, žene sa gestacionim dijabetesom takođe mogu imati povećanu žeđ ili mokrenje.

Dijabetes - uzrok

Sa svakim tipom dijabetesa povezani su različiti uzroci.

• Dijabetes tipa 1

Još nisu otkriveni svi faktori koji uzrokuju dijabetes tipa 1. Ovo je često, autoimuno oboljenje, u kojem imuni sistem greškom napada i uništava sopstvene beta ćelije u pankreasu koje proizvode insulin. Geni mogu igrati ulogu u nastanku ove bolesti. Takođe je moguće da virusna infekcija pokreće napad imunološkog sistema.

• Dijabetes tipa 2

Dijabetes tipa 2 je oboljenje koje nastaje iz kombinacije genetike i faktora životnog stila. Prekomerna težina ili gojaznost takođe povećavaju rizik. Nošenje viška kilograma, posebno u stomaku, čini ćelije otpornijim na efekte insulina na nivo glukoze u krvi. Ovo stanje traje se često javlja među članovima porodice. Članovi porodice dele gene zbog kojih je veća verovatnoća da obole od dijabetesa tipa 2 i da imaju prekomernu težinu (uptodate.com/contents/type-2-diabetes-and-diet-beyond-the-basics).

• Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes je rezultat hormonalnih promena tokom trudnoće. Placenta proizvodi hormone koji čine ćelije trudnice manje osetljivim na efekte insulina. To može prouzrokovati visok nivo glukoze u krvi tokom trudnoće. Žene sa prekomernom telesnom težinom kada zatrudne ili ako se previše ugoje tokom trudnoće imaju veću verovatnoću da će dobiti gestacijski dijabetes.

Faktori rizika za dijabetes

Određeni faktori povećavaju rizik za nastanak dijabetesa (cdc.gov/diabetes/basics/risk-factors.html).

• Veća je verovatnoća od razvoja dijabetesa tipa 1 se javlja u uzrastu dete-tinejdzer, kod osoba koje imaju roditelja ili brata ili sestru sa dijabetesom tip 1 ili kod osoba koje imaju određene gene koji su povezani sa dijabetesom.

• Faktori koji povećavaju rizik od dijabetesa tipa 2 su:

prekomerna telesna težina,uzrast 45 godina i više, porodična anamneza (član porodice sa dijabetesom tipa 2), fizička neaktivnos (sedentarni način života), gestacijski dijabetes u trudnoći, prisustvo predijabetesa, povišen krvni pritisak, visok holesterol ili visoki trigliceridi.

• Rizik za gestacijski dijabetes raste kod osoba koje imaju:

porodičnu istoriju dijabetesa tipa 2, prekomernu masu, sindrom policističnih jajnika (PCOS), starije su od 25 godina, imale su gestacijski dijabetes tokom prethodnih trudnoća, rodili su bebu tešku visoke telesne mase.

Dijabetes - komplikacije

Visoka koncentracija glukoze u krvi oštećuje organe i tkiva u celom telu. Što je nivo glukoze u krvi viši i što duže traje u životu, to je veći rizik od pojave komplikacija.

Komplikacije povezane sa dijabetesom uključuju:

• bolesti srca, srčani udar i moždani udar
• neuropatija
• nefropatija
• retinopatija i gubitak vida
• gubitak sluha
• oštećenja stopala kao što su infekcije i čirevi koji ne zarastaju
• stanja kože kao što su bakterijske i gljivične infekcije
• depresija
• demencija.

Dijabetes u trudnoci - komplikacije

Nekontrolisani gestacijski dijabetes može dovesti do problema koji pogađaju i majku i bebu. Komplikacije koje utiču na bebu mogu da uključuju:

• prevremeno rođenje,
• veća od normalne težine pri rođenju,
• povećan rizik za dijabetes tipa 2 kasnije u životu,
• nizak nivo šećera u krvi,
• žutica,
• mrtvorođenost.

Majka može razviti komplikacije poput visokog krvnog pritiska (preeklampsija) ili dijabetesa tipa 2. Takođe, povećava se i rizik majke od gestacionog dijabetesa u budućim trudnoćama.

Kako izlečiti dijabetes?

U lečenju dijabetesa se koriste lekovi koji mogu da se uzimaju putem usta (per-oralno), ili u vidu injekcione aplikacije (niddk.nih.gov/health-information/diabetes/overview/insulin-medicines-treatments).

Kako izlečiti dijabetes tip 1

Insulin je glavni tretman za dijabetes tipa 1. Zamenjuje hormon koji organizam (beta ćelije pankreasa) ne proizvede.

Postoje četiri vrste insulina koje se najčešće koriste. Razlikuju se po tome koliko brzo počinju da deluju i koliko dugo traje njihovi efekt:

Brzo-delujući insulin počinje da deluje u roku od 15 minuta i njegovi efekti traju 3 do 4 sata.
Insulin kratkog dejstva počinje da deluje u roku od 30 minuta i traje 6 do 8 sati.
Srednje delujući insulin počinje da deluje u roku od 1 do 2 sata i traje 12 do 18 sati.
Insulin dugog dejstva počinje da deluje nekoliko sati nakon injekcije i traje 24 sata ili duže.

Kako izlečiti dijabetes tip 2

Promana načina ishrane, načina života i vežbanje mogu nekima pomoći u prevenciji i lečenju dijabetesa tipa 2. Ako promene načina života nisu dovoljne za smanjenje nivoa glukoze u krvi, preporučuje se primena lekova.

Ovi lekovi smanjuju nivo glukoze u krvi na razne načine. U nekim slučajevima koristi se i više od jednog od ovih lekova, a nekim osobama sa dijabetesom tipa 2 se propisuje i primena insulina.

Lečenje dijabetesa u trudnoći

Ako je nivo glukoze u krvi tokom trudnoće visok, promene u ishrani i vežbanje ponekad mogu biti dovoljni da smanje nivo glukoze.

Prema klinici Mayo, kod oko 10 do 20 procenata žena sa gestacijskim dijabetesom je potrebna primena insulina kako bi se smanjio nivo glukoze u krvi. Insulin je siguran za bebu koja se razvija u stomaku trudnice.

Dijabetes - ishrana

Zdrava ishrana ima centralnu ulogu u upravljanju dijabetesom. U nekim slučajevima, promena načina ishrane može biti dovoljna za i kontrolu bolesti (diabetes.ufl.edu/education/patients/my-diabetes/nutrition/type-1-diabetes/ ,ucsfhealth.org/education/dietary_recommendations_for_gestational_diabetes).

Ishrana za dijabetes tip 1

Nivo glukoze u krvi raste ili pada na osnovu vrste hrane koja se konzumira. Skrobna ili slatka hrana čini da nivo glukoze, šećera, u krvi brzo raste.

Preporučuje se smanjenje tj. ograničenje količine ugljenih hidrata koja se unose u organizam svakog dana. Unos pravilne količine i odnosa proteina, masti i ugljenih hidrata može biti vepma korisno u kontroli niovoa šećera u krvi.

Dijabetes tip 2 - ishrana

Unosom zdravih namirnica i izbalansiranom ishranom je moguće ostvariti kontrolu šećera u krvi i gubitak prekomernih kilograma. Smanjenje i kontrola unosa ugljenih hidrata važan je deo ishrane kod dijabetesa tipa 2.

Naglasak je dat namirnicama kao što su:

• Voće
• Povrće
• Integralne žitarice
• Nemasni proteini poput živine i ribe
• Zdrave masti kao što su hladno ceđeno maslinovo ulje i koštuničavi plodovi (orasi, lešnici, bademi, indijski orah).

Brojne industrijski prerađene namirnice mogu poništiti napore da se šećer u krvi održi pod kontrolom. Zbog toga, potrebno je izbegavati visoko eneregetsku (visokokaloričnu) slatku i masnu industrijski prerađenu hranu, hranu sa rafinisanim šećerima, hranu sa visokim glikemijskim indeksom (dovodi do brzog porasta nivoa šečera u krvi).

Trudnički dijabetes - ishrana

Pravilno uravnotežena ishrana je važna i zdravlje trudnice i bebe. Izbor zdrave hrane takođe smanjuje komplikacije gestacijskog dijabetesa. Pored balansirane ishrane, savetuje se ograničavanje upotrebe slatkiša i industrijski prerađene hrane. Neophodno je da ishrabna obezbeđuje dovoljan unos svih nutrijenata, kako makro tako i mikronutrijenata.

Kako sprečiti dijabetes?

Prema trenutnim naučnom znanju dijabetes tipa 1 se ne može sprečiti jer ga uzrokuju genetski-uslovljeni problemi sa imunološkim sistemom.

Neki uzroci dijabetesa tipa 2, poput gena ili starosti, takođe nisu pod kontrolom. Ipak, mnogi drugi faktori rizika se mogu se kontrolisati. Većina strategija prevencije dijabetesa uključuje jednostavna prilagođavanje ishrane i rutine adekvatne fizičke aktivnosti.

Osobama kojima je dijagnostikovan predijabetes, nekoliko stvari pomaže odaganje ili sprečavanje razvoja dijabetesa tipa 2:

• Omogućite najmanje 150 minuta nedeljno aerobnih vežbi, poput hodanja ili vožnje biciklom.
• Izbacite iz ishrane zasićene i trans masti, zajedno sa rafinisanim ugljenim hidratima.
• Jedite više voća, povrća i integralnih žitarica.
• Jedite manje porcije.
• Pokušajte da izgubite 7 procenata telesne mase ako imate prekomernu težinu ili gojaznost.

Dijabetes kod dece

Deca takođe mogu dobiti dijabetes tipa 1 i tipa 2. Kontrola šećera u krvi je posebno važna kod mladih ljudi, jer bolest može oštetiti važne organe kao što su srce i bubrezi (healthychildren.org/English/health-issues/conditions/chronic/Pages/Diabetes.aspx).

Dijabetes tip 1 kod dece

Autoimuni oblik dijabetesa često počinje u detinjstvu. Jedan od glavnih simptoma je povećano mokrenje. Ekstremna žeđ, umor i glad su takođe simptomi i znaci dijabetesa tipa 1. Važno je da se deca sa dijabetesom tipa 1 odmah leče.

Dijabetes tip 2 kod dece

Dijabetes tipa 1 nekada se nazivao „juvenilni dijabetes“, jer je tip 2 bio retkost kod dece. Sada kada je sve više dece sa prekomernom težinom ili gojaznošću, dijabetes tipa 2 postaje sve češći u ovoj starosnoj grupi.

Prema Mayo klinici oko 40 procenata dece sa dijabetesom tipa 2 nema simptome (mayoclinic.org/diseases-conditions/type-2-diabetes-in-children/symptoms-causes/syc-20355318).

Nelečeni dijabetes tipa 2 može izazvati doživotne komplikacije, uključujući bolesti srca, bolesti bubrega i slepilo. Zdrava ishrana i vežbanje mogu pomoći kontroli nivoa glukoze u krvi kod deteta i u sprečavanju razvoja navedenih komplikacija.
 

Dijabetsko stopalo

Komplikacije na stopalima osoba sa dijabetesom (“dijabetesno stopalo”) nastaju kao posledica neuropatije i problema sa cirkulacijom, što utiče na otežano zarastanje rana. Na taj način, česti i uobičajeni problem sa kožom kao što su žuljevi, posekotine i ozlede mogu postati ozbiljan problem.

Dijabetsko stopalo – simptomi

Dijabetes kojim se ne upravlja dobro (koji nije pod dobrom kontrolom) može dovesti do sporijeg zarastanja rana. Ove sporo zarastajuće rane mogu da se zakomplikuju razvojem infekcije.

Ostali problemi sa stopalima, poput žuljeva, takođe su česti kod ljudi sa dijabetesom. Iako možda žuljevi ne deluju zabrinjavajuće, ako se ne uklone blagovremeno, mogu se pretvoriti u čireve ili otvorene rane.

Osobe sa dijabetesom takođe su izložene riziku od nastanka tzv. Charcot-ovog zgloba, stanja u kojem se zglob koji nosi težinu progresivno degeneriše, što dovodi do gubitka i deformacije kostiju.

Zbog oštećenja nerva, osobe sa dijabetesom često ne primećuju odmah da postoje problemi sa stopalima.

Vremenom, kod osoba sa dijabetesnom neuropatijom na stopalima se mogu razviti problemi koji se ne mogu izlečiti kao gangrena, što može dovesti do amputacije.

Dijabetes je jedan od vodećih uzroka amputacija donjih ekstremiteta.

Šta uzrokuje probleme stopala povezanih sa dijabetesom?

Visok nivo šećera (glukoze) u krvi kod osoba sa dijabetesom može prouzrokovati perifernu neuropatiju - utrnulost i gubitak osećaja zbog oštećenja nerava koji inervišu stopala.

Osobe sa dijabetesnom neuropatijom ne mogu da osećaju različite senzacije, poput pritiska ili dodira, podjednako dobro kao osobe bez oštećenja nerava. S druge strane, periferna neuropatija je često vrlo bolna, uzrokuje osećaj vreline, peckanje ili druge bolne osećaje u stopalima.

Ako se rana ne oseti odmah, može proći nekontrolisano. Loša cirkulacija može otežati zarastanje ovih rana. Tada se može pojaviti i zakomplikovati infekcija i postati toliko ozbiljna da amputacija postaje neophodna.

Nega stopala kod dijabetičara

Pored održavanja nivoa šećera u krvi unutar ciljnog opsega, postoji i nekoliko koraka koje osobe sa dijabetesom mogu preduzeti da bi se sprečila pojava komplikacija na stopalima.

• Hodajte što češće u obući koja je čvrsta, udobna i zatvorena kako bi se poboljšai protok krvi u donjim ekstremitetima.
• Vežbanjem se takođe smanjuje hipertenzija (povišen krvni pritisak) i smanjuje težina, što je presudno.
• Proveravajte stopala svakodnevno. Ovo uključuje i kožu između prstiju. Ako ne vidite stopala, koristite ogledalo da biste sebi pomogli. Promene na stopalima mogu uključivati žuljevi ili kurje oči, rane, posekotine, crvene ili otečene mrlje na stopalima, žarišta ili područja koja su topla na dodir, promene u boji kože, urastao ili obrastao nokat na nožnom prstu, suva ili ispucala koža.
• Posetite izabranog lekara ako primetite bilo koji od ovih simptoma. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnikom ako primetite rane ili promene na nogama.
• Ne hodajte bosi, čak ni po kući. Male rane se mogu pretvoriti u velike probleme. Hodanje po vrućem pločniku bez obuće može dovesti do oštećenja koja možda nećete osetiti.
• Smanjite ili ostavite pušenje. Pušenje sužava krvne sudove i doprinosi slaboj cirkulaciji.
• Stopala treba da budu čista i suva.
• Izbegavajte vruću vodu. Proveravajte temperaturu vode u kadi rukom, a ne nogom.
• Obrežite nokte na nogama nakon kupanja. Isecite nokat ravno, a zatim isturpijajte mekom turpijom za nokte. Proverite da li postoje oštre ivice i nikada ne režite kožu oko nokta.
• Posetite pedikir. Nikada nemojte sami rezati žuljeve ili kurje oči, niti na njima koristiti hemikalije koje se prodaju bez recepta.
• Nosite odgovarajuću obuću. Uverite se da obuća ne žuljaju, a da su čarape izrađene od prirodnih vlakana, poput pamuka ili vune. Ne nosite novu obuću duže od sat vremena. Pažljivo proverite stopala nakon skidanja obuće. Izbegavajte visoke potpetice i cipele sa šiljastim prstima.
• Stopala treba da budu topla. Ako su vam stopala hladna, zagrejte ih u čarapama.
• Uvek budite u pokretu. Menjajte položaj stopala i nožnih prstiju i pokrećite zglobove dok sedite.
• Nemojte prekrštati noge. To bi moglo da ograniči protok krvi.

Ozbiljno shvatite sve povrede na stopalima i nogama!

Široku paletu proizvoda koji čuvaju vaše zdravlje pronađite na sajtu eApoteke.