Kalijum je treći najzastupljeniji mineral u telu. Pomaže telu da reguliše tečnost, da šalje nervne signale i reguliše kontrakcije mišića. Otprilike 98% kalijuma u telu nalazi se unutar ćelija. Od toga, 80% se nalazi u mišićnim ćelijama, dok se ostalih 20% nalazi u kostima, jetri i crvenim krvnim zrncima (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4131448/). Kada se unese u organizam kalijum funkcioniše kao elektrolit. Kada je u vodi, elektrolit se rastvara i daje pozitivne ili negativne jone koji imaju sposobnost provođenja električne energije. Joni kalijuma nose pozitivan naboj.
Organizam koristi ovu električnu energiju za upravljanje raznim procesima, uključujući ravnotežu tečnosti, nervne signale i kontrakcije mišića (https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1472029909002215).
Zbog toga mala ili velika količina elektrolita u telu može uticati na mnoge ključne funkcije.
Kalijum je takođe neophodan u regulaciji sledećih procesa:

• regulacija krvnog pritiska
• normalan balans vode
• mišićne kontrakcije
• prenos nervnih impulsa
• varenje
• srčani ritam
• pH ravnoteža organizma (kiselost i alkalnost) (https://hkpp.org/patients/potassium-health).

Konzumiranje premalo kalijuma može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Međutim, previše kalijuma može uzrokovati privremene ili dugotrajne zdravstvene probleme.
Zdravi bubrezi održavaju normalan nivo kalijuma u telu jer uklanjaju višak količine putem urina.
Nedostatak kalijuma
Određena stanja mogu uzrokovati nedostatak kalijuma ili hipokalemiju (https://www.mayoclinic.org/symptoms/low-potassium/basics/definition/sym-20050632):

• oboljenja bubrega
• prekomerna upotreba diuretika
• prekomerno znojenje, dijareja i povraćanje
• nedostatak magnezijuma
• upotreba antibiotika, poput karbenicilina i penicilina.

Simptomi hipokalemije su različiti u zavisnosti od toga koliko je ozbiljan nedostatak.
Privremeno smanjenje kalijuma najverovatnije neće izazvati nikakve simptome. Na primer, ako se jako znojite od napornog treninga, nivo kalijuma može da se normalizuje nakon obroka ili pijenja elektrolita pre nego što se gubitak kalijuma manifestuje.
Međutim, težak nedostatak kalijuma može biti opasan po život.

Znaci nedostatka kalijuma uključuju:

• ekstremni umor
• grčevi mišića, slabost ili grčevi
• nepravilan rad srca
• zatvor, mučnina ili povraćanje.

Hipokalemija se obično dijagnostikuje laboratorijskim ispitivanjem krvi. Vaš lekar može takođe naručiti elektrokardiogram vašeg srca i test za merenje nivoa pH u vašem telu (https://labtestsonline.org/tests/potassium).
Promene u količini kalijuma u telu možda ne predstavljaju problem ako nemate faktore rizika. Zdravi bubrezi su često dovoljni za regulisanje kalijuma u telu.
Medicinska stanja koja utiču na nivo kalijuma treba redovno pratiti. Pozovite svog lekara ako primetite neobične simptome.

Značaj kalijuma u organizmu je veoma potcenjen. Ovaj mineral je klasifikovan kao elektrolit jer je veoma reaktivan u vodi. Kada se rastvori u vodi, proizvodi pozitivno naelektrisane jone. Ovo posebno svojstvo omogućava mu da provodi električnu energiju, što je važno za mnoge procese u celom telu. Zanimljivo je da je ishrana bogata kalijumom povezana sa mnogim moćnim zdravstvenim prednostima. Može pomoći u smanjenju krvnog pritiska i zadržavanja vode, zaštiti od moždanog udara i pomoći u sprečavanju osteoporoze i kamena u bubregu (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23558164/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10617959/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9428447/).
Kalijum je neophodan u regulisanju ravnoteže telesnih tečnosti
Telo je sačinjeno od približno 60% vode. 40% ove vode nalazi se unutar vaših ćelija u supstanci koja se zove intracelularna tečnost. Ostatak se nalazi izvan ćelija u oblastima kao što su krv, kičmena tečnost i između ćelija. Ova tečnost se naziva ekstracelularna tečnost (ECF). Zanimljivo je da na količinu vode u ICF i ECF utiče njihova koncentracija elektrolita, posebno kalijuma i natrijuma. Kalijum je glavni elektrolit u ICF i određuje količinu vode unutar ćelija. Nasuprot tome, natrijum je glavni elektrolit u ECF i on određuje količinu vode izvan ćelija. Broj elektrolita u odnosu na količinu tečnosti naziva se osmolalnost. U normalnim uslovima, osmolalnost je ista unutar i izvan vaših ćelija. Jednostavno rečeno, postoji jednaka ravnoteža elektrolita izvan i unutar ćelija. Međutim, kada je osmolalnost nejednaka, voda sa strane sa manje elektrolita preći će na stranu sa više elektrolita kako bi izjednačila koncentracije elektrolita. To može prouzrokovati smanjenje ćelija pri isticanju vode iz njih, ili bubrenje i pucanje kako voda ulazi u njih (https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1472029909002215). Zato je važno osigurati dovoljan i izbalansiran unos odgovarajućih elektrolita, uključujući kalijum. Održavanje dobre ravnoteže tečnosti važno je za optimalno zdravlje. Loš balans tečnosti može dovesti do dehidracije, što zauzvrat utiče na srce i bubrege (http://journals.rcni.com/nursing-standard/the-importance-of-fluid-balance-in-clinical-practice-ns2008.07.22.47.50.c6634). Unos dovoljnih količina kalijuma i hidratacija su preduslov u održavanju dobre ravnoteže tečnosti.
Kalijum je važan za nervni sistem
Nervni sistem prenosi poruke između mozga i tela. Ove poruke se isporučuju u obliku nervnih impulsa i pomažu u regulaciji mišićnih kontrakcija, otkucaja srca, refleksa i mnogih drugih telesnih funkcija (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK279390/). Zanimljivo je da nervni impulsi nastaju kretanjem natrijumovim jona u ćelije, a jona kalijuma iz ćelija. Kretanje jona menja napon ćelije, čime se aktivira nervni impuls. Nažalost, pad nivoa kalijuma u krvi može uticati na sposobnost tela da generiše nervni impuls (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4131448/). Unos dovoljne količine kalijuma je neophodan u održavanju zdrave funkcije nervnog sistema.
Kalijum je neophodan u regulisanju kontrakcija mišića i rada srca
Nervni sistem reguliše kontrakcije mišića. Međutim, promenjen nivo kalijuma u krvi može uticati na nervne signale u nervnom sistemu, oslabljujući kontrakcije mišića. Nizak i visok nivo kalijuma u krvi može uticati na nervne impulse promenom napona nervnih ćelija (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3714047/). Kalijum je takođe važan za zdravo srce, jer njegovo kretanje unutar i van ćelija pomaže u održavanju pravilnog rada srca. Kada su koncentracije kalijuma u krvi previsoke, srce može postati prošireno i mlohavo. To može oslabiti njegove kontrakcije i izazvati abnormalne otkucaje (aritmiju). Slično, nizak nivo u krvi takođe može promeniti otkucaje srca (https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/0002934386903360). Kada srce ne kuca pravilno, ne može efikasno pumpati krv u mozak, organe i mišiće. U nekim slučajevima srčana aritmija ili nepravilan rad srca mogu biti fatalni i dovesti do iznenadne smrti (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1955549/).
Kalijum snižava povišen krvni pritisak
Visok krvni pritisak je faktor rizika za srčane bolesti, vodeći uzrok smrti u svetu. Unos dovoljnih količina kalijuma može smanjiti krvni pritisak pomažući telu da ukloni višak natrijuma (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24524886/). Takođe, visok nivo natrijuma može povisiti krvni pritisak, posebno kod osoba čiji je krvni pritisak već povišen (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23558163/).
Kalijum štiti od moždanog udara
Moždani udar nastaje usled nedostatka dotoka krvi u mozak. Ovo je značajan uzrok smrti i invaliditeta širom sveta. Nekoliko studija je otkrilo da unos dovoljnih količina kalijuma može pomoći u sprečavanju moždanog udara (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21371638). U analizi 33 studije, uključujući 128.644 učesnika, naučnici su otkrili da su ljudi koji su unosili najviše kalijuma imali 24% manji rizik od moždanog udara od ljudi koji su najmanje unosili kalijum (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23558164/). Dodatno, analiza 11 studija sa 247.510 učesnika otkrila je da su osobe koje su unosile kalijum imale 21% manji rizik od moždanog udara. Takođe su otkrili da je unos ovog minerala povezan sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21371638/).
Kalijum može pomoći u sprečavanju osteoporoze
Osteoporoza je stanje koje karakterišu šuplje i porozne kosti. Često je povezana sa niskim nivoom kalcijuma, važnog minerala za zdravlje kostiju, i vitamina D. Zanimljivo je da studije pokazuju da povećan unos kalijuma može pomoći u sprečavanju osteoporoze smanjujući kočličinu kalcijuma koju telo gubi urinom (https://link.springer.com/article/10.1007/s00198-014-3006-9). U studiji sprovedenoj na 62 zdrave žene starosti od 45 do 55 godina, naučnici su otkrili da ispitanice koje su unosile najviše kalijuma imaju najveću ukupnu koštanu masu (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10617959/). U drugoj studiji sa 994 zdrave žene u premenopauzi, naučnici su otkrili da su one koje su unosile više kalijuma imale više koštane mase u donjem delu leđa i kostima kukova što je veoma značajan faktor u sprečavanju fraktura (preloma) ovih kostiju (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9174480/).
Može pomoći u sprečavanju bubrežnih kamenaca
Bubrežni kamenci su nakupine materijala koji se mogu formirati u koncentrovanom urinu. Kalcijum je uobičajen mineral u bubrežnim kamencima, a nekoliko studija pokazuje da kalijum citrat snižava nivo kalcijuma u urinu (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4525130/). Na ovaj način, kalijum može pomoći u borbi protiv kamena u bubregu. U četvorogodišnjoj studiji na 45.619 muškaraca, naučnici su otkrili da su oni koji su konzumirali najviše kalijuma dnevno imali 51% manji rizik od kamena u bubregu (https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJM199303253281203). Slično, u 12-godišnjoj studiji na 91.731 žena, naučnici su otkrili da su one koje su konzumirale najviše kalijuma dnevno imale 35% manji rizik od kamena u bubregu (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9092314/).
Kalijum sprečava zadržavanje vode u organizmu
Zadržavanje vode se dešava kada se višak tečnosti nakupi u telu. Studije pokazuju da visok unos kalijuma može pomoći u smanjenju zadržavanja vode povećanjem proizvodnje urina i smanjenjem nivoa natrijuma (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/1627756/).
Zdravstveni autoriteti se slažu da je unos 3.500-4.700 mg (3,5 – 4,7 g) kalijuma dnevno optimalna količina.