Probiotici su živi mikroorganizmi koji se mogu konzumirati putem fermentisane hrane ili suplemenata. To su mikroorganizmi koji naseljavaju razičite delove tela, sa kojima organizam čoveka živi u simbiozi. Ranije se smatralo da u ljudskom organizmu ima 10 puta više baterija od broja ćelija, međutim, studije novijeg datuma su utvrdile da je odnos broja ljudskih ćelija i bakterija 1:1. Većina ovih bakterija kolonizuje crevni trakt, a posedovanje dobre crefvne flore je povezano sa zdravstvenim prednostima uključujući zdravu probavu, poboljšanje imunološke funkcije, zdravlje kože, mentalno zdravlje, gubitak telesne mase i smanjenje rizika od nekih bolesti (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6682904/).

Najčešće probiotske bakterije su Lactobacillus i Bifidobacteria. Ostale uobičajene vrste su Saccharomices, Streptococcus, Enterococcus, Escherichia i Bacillus. Svaki rod sadrži različite vrste, a svaka vrsta ima mnogo sojeva. Na etiketama su probiotci identifikovani prema njihovom specifičnom soju (koji uključuje rod), vrsti, podvrsti ako postoji i kodom soja s slovom brojem. Neki suplementi, poznati kao probiotici širokog spektra ili multiprobiotici sadrže kombinaciju različitih vrste u istom proizvodu.

Crevna flora, crevna mikrobiota

Složena zajednica mikroorganizama u organizmu naziva se crevna flora, crevna mikrobiota.

Mikrobiota creva uključuje bakterije, viruse, gljivice, arheje i helminte - s velikom većinom bakterija. U crevima čoveka se nalazi složen eko-sistem od 300–500 bakterijskih vrsta (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3983973/).

Iznenađujuće, metaboličke aktivnosti crevne flore podsećaju na aktivnosti organa. Iz tog razloga, naučnici nazivaju floru creva „zaboravljenim organom“.

Crevna flora obavlja mnoge funkcije koje su neophodne za život čoveka. Crevna flora proizvodi vitamine, uključujući vitamin K i neke od vitamina iz grupe B. Takođe, pretvaraju vlakna iz hrane u masti kratkog lanca poput butirata, propionata i acetata, koje hrane crevni zid i obavljaju mnoge metaboličke funkcije (https://link.springer.com/article/10.1007/s00394-017-1445-8). Ove masti takođe stimulišu vaš imunološki sistem i jačaju zid creva. Ovo može pomoći u sprečavanju ulaska neželjenih supstanci u telo i izazivanja neadekvatnog imunološkog odgovora (21 Pouzdani izvor, 22 Pouzdani izvor).

Sastav crevne flore zavisi od načina ishrane, a studije pokazuju da je neuravnotežena crevna flora povezana sa brojnim bolestima. Na osnovu dosadašnjih studija, poznato je da ove bolesti uključuju gojaznost, dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, bolesti srca, alergije, karcinom debelog creva, Alzheimer-ovu bolest, depresiju i dr (https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fcimb.2020.00104/full). Probiotici i prebiotska vlakna mogu pomoći u ispravljanju ove ravnoteže, osiguravajući da „zaboravljeni organ“ funkcioniše optimalno.

Utvrđeno je da se različiti probiotici deluju na različita zdravstvena stanja. Stoga je izbor prave vrste probiotika od važnosti. Sve veći broj naučnih studija pokazuje da je ravnoteža ili neravnoteža probiotskih bakterija u digestivnom sistemu povezana sa celokupnim zdravljem i pojavom različitih bolesti.

Probiotici se mogu uneti u organizam u vidu suplemenata i zatim kolonizovati (naseliti) crevni trakt i tako povećati broj dobrih mikroorganizama. Probiotici promovišu zdravu ravnotežu crevnih bakterija i povezani su sa širokim spektrom zdravstvenih blagodati (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21229254/).

Probiotici doprinose balansu prijateljskih bakterija u digestivnom sistemu

Probiotici ili „dobre“ bakterije su živi mikroorganizmi koji pružaju zdravstvenu korist kada se konzumiraju. Smatra se da su ove prednosti rezultat sposobnosti probiotika da obnove prirodnu ravnotežu u sastavu crevnih bakterija (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15481739/). Prilikom neravnoteže dolazi do disbalansa u korist loših bakterija, a nedovoljno dobrih.

To se može dogoditi zbog bolesti, upotrebe lekova kao što su antibiotici, loše ishrane i još mnogo toga. Posledice neravnoteže bakterijske flore obuhvataju digestivne (probavne) probleme, alergije, probleme sa mentalnim zdravljem, gojaznost i druge (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22424233/).

Probiotici pomažu u prevenciji i lečenju dijareje

Probiotici su nadaleko poznati po svojoj sposobnosti da spreče dijareju ili smanje njenu težinu. Dijareja je uobičajeni neželjeni efekat uzimanja antibiotika. Antibiotici negativno utiču na sastav i ravnotežu dobrih i loših bakterija u crevima (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/30912409/).

Nekoliko studija sugeriše da je upotreba probiotika povezana sa smanjenim rizikom od dijareje povezane sa antibioticima (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26695080/ , https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22570464/). Analizom naučnih studija istraživači su zaključili da uzimanje probiotika smanjuje pojavu dijareje izazvane antibbioticima za 42% (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22570464/).

Probiotici takođe mogu pomoći kod drugih oblika dijareje koji nisu povezani sa antibiotikom. Veliki pregled od 35 studija pokazao je da određeni sojevi probiotika mogu smanjiti trajanje zarazne (infektivne) dijareje u proseku za 25 sati (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21069673/). 

Probiotici smanjuju rizik od dijareje kod putnika (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16728323/). Efikasnost varira u zavisnosti od vrste i doze uzetog probiotika. Sojevi poput Lactobacillus rhamnosus, Lactobacillus casei i kvasnice Saccharomices boulardii najčešće su povezani sa smanjenim rizikom od dijareje (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/31126062/ , https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29544579/).

Probiotci poboljšavaju mentalno zdravlje

U protekloj deceniji istraživanja su pokazala da su creva i mozak povezani u sistem koji se naziva osovina creva-mozak. Ova osovina povezuje centralni i enterični nervni sistem u telu, od kojih poslednji upravlja varenjem. Neka istraživanja pokazuju da određeni mikrobi u crevima mogu uticati na mozak preko ove osovine i u zdravlju i u bolesti.

Ove bakterije su deo novonastalog polja nazvanog „psihobiotika“. Istraživanja ukazuju da psihobiotici mogu da pomognu u lečenju kognitivnih i neuroloških poremećaja, poput autizma, Alchajmerove bolesti i Parkinsonove bolesti (https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1021949819300158?via%3Dihub).

Sve veći broj studija povezuje zdravlje creva (balans crevne flore) sa dobrim raspoloženjem i mentalnim zdravljem (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25862297/). Takođe, studije otkrivaju da suplementi sa probiotiima mogu poboljšati neke poremećaje mentalnog zdravlja ljudi.

Pregled 15 studija na ljudima pokazao je da redovno uzimanje suplemenata probiotika sa sojevima Bifidobacterium i Lactobacillus tokom 1–2 meseca može poboljšati anksioznost, depresiju, autizam, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) i memoriju (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27413138/). Uzimanje probiotika tokom 8 nedelja smanjilo je nivo depresije i smanjilo nivo C-reaktivnog proteina (markera upale) u poređenju sa osobama koji nisu uzimali probiotik (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25862297/).

Određeni sojevi probiotika pomažu da srce bude zdravo

Probiotici mogu pomoći u održavanju zdravlja srca smanjenjem LDL („lošeg“) holesterola i krvnog pritiska. Određene bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu mogu smanjiti holesterol razgradnjom žučnih soli u crevima i sprečavanjem apsorpcije holesterola iz creva u krvotok (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22611376/).

Veoma značajni su rezultati studija koje pokazuju primena probitotika može da poveća nivo HDL („dobrog“) holesterola (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12209372/). Upotreba probiotika tokom 8 nedelja (10 miliona jedinica za formiranje kolonija (CFU) dnevno) takođe može smanjiti krvni pritisak. Pregled 9 studija pokazao je da suplementi sa probioticima mogu da smanje krvni pritisak (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25047574/).

Probiotici smanjuju težinu alergija i ekcema

Određeni probiotski sojevi mogu smanjiti ozbiljnost atopijskog ekcema kod dece i novorođenčadi (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11069570/). Studije koje su pratile zdravlje dece žena koje su uzimale probiotike tokom trudnoće i dojenja su utvrdile da ova deca imaju 83% manji rizik od razvoja ekcema u prve dve godine života (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23083673/).

Neki probiotici mogu takođe smanjiti inflamatorne (zapaljenske) reakcije kod osoba sa alergijama na mleko i mlečne proizvode (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10024217/). Probiotici su se takođe pokazali efikasni u terapiiji različitih manifestacija alergija uključujući alergijski rhinitis (alergijska kijavica), astmu, atopijski dermatitis, alergiju na određene namirnice (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3784923/).

Probiotici u terapiji poremećaja digestivnog sistema

Prema statističkim podacima, preko milion ljudi u SAD pati od zapaljenskih bolesti creva, uključujući ulcerozni kolitis i Kronovu bolest. Određene vrste probiotika iz sojeva Bifidobacterium i Lactobacillus poboljšavaju simptome kod osoba sa ulceroznim kolitisom (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3576554/). Iznenađujući su rezultati istraživanja koje je otkrilo da je dodavanje probiotika E. coli Nissle jednako efikasno kao i lekovi u održavanju remisije kod osoba sa ulceroznim kolitisom (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15479682/).

Primena probiotika može delovati blagotvorno kod simptoma sindroma iritabilnog creva (Irritable Bowel Syndrome, IBS) (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19091823/). Takođe je pokazano da smanjuju rizik od teškog nekrotizujućeg enterokolitisa za 50%. Ovo je fatalno stanje creva koje se javlja kod nedonoščadi (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24723255/). Probiotici takođe mogu pomoći u borbi protiv infekcije Helicobacter pylori, koja je jedan od glavnih pokretača čira i karcinoma želuca (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24574741/).

Probiotici pomažu u jačanju imunološkog sistema

Pozanto je da probiotici pomažu stimulaciju imunološkog sistema da spreči rast štetnih crevnih bakterija (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12801956/). Takođe, probiotici promovišu proizvodnju prirodnih antitela (imunoglobulina) u organizmu. Oni takođe mogu pojačati aktivnost imunih ćelija poput ćelija koje proizvode immunoglobulin A (IgA), T limfocita i ćelija “prirodnih ubica” (Natural Killers, NK) koje štite organizam od različitih štetnih infektivnih patogena (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26090492/).

Metaanaliza velikog broja studija je utvrdila da uzimanje probiotika može da spreči i da smanji trajanje infekcija gornjeg respiratornog trakta (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25927096/). Druga studija koja je obuhvatila preko 570 dece otkrila je da je uzimanje Lactobacillus GG smanjilo učestalost i težinu respiratornih infekcija za 17% (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11387176/). Pokazano je i da probiotik Lactobacillus crispatus smanjuje rizik od infekcija urinarnog trakta kod žena za 50% (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21498386/).

Probiotici i mršavljenje

Neka istraživanja pokazuju da gojazne osobe imaju različite crevne bakterije u odnosu na vitke osobe (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5082693/). Istraživanja pokazuju vezu između sastava mikrobiote creva i gojaznosti kod novorođenčadi i odraslih. Takođe pokazuju da su promene u sastavu crevne flore faktor razvoja gojaznosti. Stoga mnogi naučnici ukazuju da su crevne bakterije važne u regulaciji telesne mase.

Probiotici mogu biti saveznik u gubitku viška telesne mase kroz niz različitih mehanizama (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24070562/). Na primer, neki probiotici sprečavaju apsorpciju masti iz hrane u crevima. Mast se zatim izlučuje putem stolice (fecesom), a ne skladišti u telu (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/25884980/). Probiotici takođe mogu pomoći da se duže osećate sitima, trošite više kalorija i skladištite manje masti. Ovo je delimično uzrokovano povećanjem nivoa određenih hormona, kao što je GLP-1 (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23836895/).

U jednoj kliničkoj studiji, žene na dijeti koje su uzimale Lactobacillus rhamnosus tokom 3 meseca izgubile su 50% više kilograma nego žene koje nisu uzimale probiotik (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24299712/). Druga studija na 210 ljudi otkrila je da je uzimanje čak i niskih doza Lactobacillus gasseri tokom 12 nedelja rezultiralo smanjenjem masti na stomaku (belly fat) (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23614897/). Međutim, važno je imati na umu da svi probiotici ne pomažu u gubitku kilograma.

Probiotici i Covid-19

Naučne studije ukazuju da poboljšanje crevnog mikrobioma korišćenjem probiotika predstavlja jednu od strategija za borbu i lečenje infekcije novim koronavirusom SARS-CoV-2 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7295895/). Poznato je da COVID-19 oštećuje imunološku odbranu tela kroz „citokinsku oluju“, prekomernog lučenja inflamatornih (zapaljenskih) citokina. Smatra se da je ovo glavni uzrok pogoršanja zdravlja, pa čak i smrti kod obolelih pacijenata. Pošto se pokazalo da crevna flora jača imuni sistem i bori se protiv upala, istraživači smatraju da suplementi sa probioticima mogu da pomognu bržem oporavku od koronavirusa inhibiranjem ili ograničavanjem ove „citokinske oluje“ (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/32495940/). Naučne teorije sugerišu da bi probiotici mogli da pomognu u sprečavanju infekcije koronavirusom blokirajući receptor za angiotensin konvertujući enzim (ACE), receptor pomoću kojeg virus SARS-CoV-2 ulazi u gastrointestinalne ćelije (https://www.nature.com/articles/s41538-020-00078-9).

Druga predložena veza između COVID-19 i probiotika uključuje „osovinu creva-pluća“. Ovo je sistem komunikacije i interakcije između creva i plućnog tkiva, koji se ostvaruje preko mikroorganizama crevne mikroflore (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7042389/). Poznato je da je neravnoteža crevne flore povezana sa plućnim bolestima i infekcijama respiratornog trakta. Istraživači sugerišu da ispravljanje te neravnoteže upotrebom probiotika može promovisati optimalno zdravlje pluća, što može pomoći u zaštiti od patogena poput SARS-CoV-2 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7295895/). Druga istraživanja sugerišu da suplementi sa probioticima mogu da promovišu antivirusnu aktivnost imunološkog, plućnog i protivupalnog odgovora koji mogu pomoći u uklanjanju infekcije SARS-CoV-2. Sve ove hipoteze su u teorijskoj fazi, a za njihovo potvrđivanje su potrebne dodatne studije.