Vitamin A ima ključnu ulogu u održavanju vida.
Oblici vitamin A
Vitamin A nije jedno jedinjenje. Umesto toga, to je grupa jedinjenja rastvorljivih u mastima zajednički poznata kao retinoidi.
Najčešći dijetetski oblik vitamina A je retinol. Drugi oblici - retinalna i retinoična kiselina - nalaze se u telu, ali ih nema ili su retki u hrani. Vitamin A2 (3,4-dehidroretinal) je alternativna, manje aktivna forma koja se nalazi u slatkovodnim ribama (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17925053/).
Uloga i funkcija vitamina A
Vitamin A podržava mnoge kritične aspekte telesne funkcije, uključujući:
Održavanje vida: Vitamin A je neophodan za održavanje ćelija osetljivih na svetlost u mrežnjači (retini) i za stvaranje suzne tečnosti (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9537797/).
Imunološka funkcija: Nedostatak vitamina A narušava imunološku funkciju, povećavajući podložnost infekcijama (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21234860/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11375434/).
Rast tela: Vitamin A je neophodan za rast ćelija. Nedostatak može usporiti ili spriječiti rast dece (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9209854/).
Rast kose: Takođe je od vitalnog značaja za rast kose. Nedostatak dovodi do alopecije ili gubitka kose (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3063367).
Reproduktivna funkcija: Vitamin A održava plodnost i od vitalnog je značaja za razvoj fetusa (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22254103/).
Preporučeni dnevni unos (RDA)
RDA za vitamin A je 3.000 IU (900 mcg) za odrasle muškarce i 2.333 (700 mcg) za žene. Za decu, preporučeni unos se kreće od 1.000 IU (300 mcg) do 2.000 IU (600 mcg).
Nedostatak vitamina A
Osobe na veganskoj ishrani mogu biti u opasnosti od nedostatka vitamin A, jer se prethodno formirani vitamin A nalazi samo u hrani životinjskog porekla. Iako provitamina A ima u velikom broju voća i povrća, on nije uvek efikasno pretvoren u retinol, aktivni oblik vitamina A. Efikasnost ove konverzije zavisi od genetike ljudi (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19103647/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/22113863/). Nedostatak je takođe široko rasprostranjen u nekim zemljama u razvoju gde je raznovrsnost dostupne hrane ograničena. Uobičajeno se javlja u populacijama u čijoj ishrani dominira rafinirani pirinač, beli krompir ili manioka, a nedostaj e meso, masti i povrće.
Uobičajeni simptom ranog nedostatka je noćno slepilo. Kako napreduje, to može dovesti do ozbiljnijih stanja, kao što su:
Suve oči (kseroftalmija): Teški nedostatak može izazvati kseroftalmiju, stanje koje karakteriše suvoća očiju uzrokovana smanjenim stvaranjem suzne tečnosti (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9537797/).
Slepilo: Ozbiljan nedostatak vitamina A može dovesti do potpunog slepila. Zapravo, to je jedan od najčešćih uzroka slepila u svetu koji se može sprečiti (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/3090484/).
Gubitak kose: Ako vam nedostaje vitamin A, možda ćete početi gubiti kosu (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/453058/).
Problemi sa kožom: Nedostatak vitamin A dovodi do stanja kože poznatog kao hiperkeratoza ili guščija koža (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21026351/).
Loša imunološka funkcija: Loš status ili nedostatak vitamina A čini ljude sklonima infekcijama (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11375434/).
Toksičnost vitamina A
Predoziranje vitaminom A dovodi do neželjenog stanja poznatog kao hipervitaminoza A. Retko je, ali može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Glavni uzroci su prevelike doze vitamina A iz suplemenata, jetre ili ulja riblje jetre. Nasuprot tome, visok unos provitamina A ne izaziva hipervitaminozu. Glavni simptomi i posljedice toksičnosti uključuju umor, glavobolju, razdražljivost, bol u želucu, bolove u zglobovima, nedostatak apetita, povraćanje, zamagljen vid, probleme s kožom i upale u ustima i očima.
Zbog toga se savetuje da se izbegava prekoračenje gornje granice unosa, koja je 10.000 IU (900 mcg) dnevno za odrasle. Individualna tolerancija značajno varira. Deca i ljudi sa oboljenjima jetre poput ciroze i hepatitisa su u povećanom riziku i potrebno im je dodatna pažnja. Trudnice bi takođe trebale biti posebno oprezne, jer velike doze vitamina A mogu naštetiti fetusu. Doze od 25.000 IU dnevno povezane su sa urođenim manama https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2197848/).
Prednosti upotrebe suplemenata vitamina A
Kontrolisane kliničke studije ukazuju na to da suplementi vitamina A mogu biti od koristi čak i ako unos ovog vitamin putem ishrane zadovoljava osnovne zahteve. Na primer, suplementi vitamina A mogu pomoći u lečenju boginja (ospica) kod dece (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2194128/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/1951162/). Suplementi vitamin A štite od upale pluća povezane s ospicama i smanjuju rizik od smrti za 50–80%. Studije sugerišu da vitamin A deluje tako što potiskuje virus koji izaziva boginje (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18547655/).
