Vitamin D ili vitamin sunčeve svetlosti proizvodi koža kada je izložena sunčevoj svetlosti. Najpoznatiji je po svojim blagotvornim efektima na zdravlje kostiju, a nedostatak dovodi do visoke podložnosti prelomima kostiju.
Oblici vitamina D
Vitamin D je termin koji se koristi za opisivanje nekoliko srodnih jedinjenja rastvorljivih u mastima. Takođe poznat kao kalciferol, vitamin D dolazi u dva glavna oblika ishrane:
Vitamin D2 (ergokalciferol): Nalazi se u gljivama i nekim biljkama.
Vitamin D3 (holekalciferol): Nalazi se u namirnicama životinjskog porekla, poput jaja i ribljeg ulja, a proizvodi ga i koža pri izlaganju sunčevoj svetlosti.
Uloga i funkcija vitamina D
Vitamin D ima brojne uloge i funkcije:
Održavanje zdravlja kostiju: Vitamin D reguliše nivo kalcijuma i fosfora u cirkulaciji, koji su najvažniji minerali za rast i održavanje zdravlja kostiju. Promoviše apsorpciju ovih minerala iz hrane.
Regulacija imunološkog sistema: Takođe vitamin D reguliše i jača funkciju imunološkog sistema (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/23857223/). Nakon što se apsorbuje u krvotok, jetra i bubrezi menjaju kalciferol u kalcitriol, koji je biološki aktivan oblik vitamina D. Takođe se može skladištiti za kasniju upotrebu u obliku kalcidiola. Vitamin D3 se efikasnije pretvara u kalcitriol od vitamina D2 (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18492750/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/9771862/).
Izvori vitamina D
Čovekovo telo može proizvesti sav vitamin D koji mu je potreban sve dok se redovno velike površine kože izlažu sunčevoj svetlosti (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21158934/). Međutim, mnogi ljudi provode malo vremena na suncu ili to čine potpuno odeveni. Opravdano, drugi prekrivaju kožu kremom za sunčanje kako bi sprečili opekotine od sunca. Iako se preporučuje upotreba kreme za sunčanje, ona smanjuje količinu vitamina D koju proizvodi koža. Kao rezultat toga, ljudi se generalno moraju oslanjati na svoju ishranu kako bi dobili dovoljno vitamina D. Nekoliko namirnica prirodno sadrži vitamin D. Najbolji prehrambeni izvori su masna riba i riblje ulje, ali pečurke koje su bile izložene ultraljubičastom svetlu takođe mogu sadržati značajne količine.
Preporučeni unos vitamina D (RDA)
Za decu i odrasle, RDA za vitamin D je 600 IU (15 mcg). Količina je nešto veća za starije odrasle osobe, na 800 IU (20 mcg).
Nedostatak vitamina D
Faktori rizika za nedostatak vitamin D su tamna boja kože, starost, gojaznost, slaba izloženost suncu i bolesti koje narušavaju apsorpciju masti.
Najpoznatije posledice nedostatka vitamina D uključuju meke kosti, slabe mišiće i povećan rizik od preloma kostiju. Ovo stanje se naziva osteomalacija kod odraslih i rahitis kod dece (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/20511054).
Nedostatak vitamina D je takođe povezan sa lošom imunološkom funkcijom, povećanom osetljivošću na infekcije i autoimune bolesti (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21527855/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27191042/).
Drugi znaci nedostatka vitamin D mogu uključivati umor, depresiju, gubitak kose i oslabljeno zarastanja rana.
Opservacione studije takođe povezuju nizak nivo ili nedostatak vitamina D sa povećanim rizikom od smrti od karcinoma i povećanim rizikom od srčanog udara (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/24918818/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18180395/).
Toksičnost vitamina D
Toksičnost vitamina D je veoma retka. Glavna posledica toksičnosti je hiperkalcemija, stanje koje karakteriše prevelika količina kalcijuma u krvi. Do toksičnih efekata vitamin D ne može doći usled izlaganje kože sunčevim zracima.
Prednosti primene suplemenata vitamina D
Za ljude koji provode malo vremena na suncu i retko jedu masnu ribu ili jetru, suplementi mogu biti od velike koristi. Naučne studije sugerišu da redovno uzimanje suplemenata vitamin D produžava živote ljudima, posebno hospitalizovanim ili institucionalizovanim starijim osobama (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/17846391/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/21154195/).
Suplementi vitamina D takođe mogu smanjiti rizik od infekcija respiratornog trakta (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26319134/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/20219962/).