Vitamin K ima ključnu ulogu u zgrušavanju krvi.
Oblici vitamina K
Vitamin K je zapravo grupa jedinjenja rastvorljivih u mastima podeljena u dve glavne grupe:
Vitamin K1 (filokinon): Nađen u hrani biljnog porekla, filokinon je glavni oblik vitamina K u ishrani (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11356998/).
Vitamin K2 (menakinon): Ova sorta vitamina K se nalazi u hrani životinjskog porekla i fermentisanim proizvodima od soje. Vitamin K2 takođe proizvode crevne bakterije u debelom crevu (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/11369171/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/1492156/).
Osim toga, postoje najmanje tri sintetička oblika vitamina K. Oni su poznati kao vitamin K3 (menadion), vitamin K4 (menadiol diacetat) i vitamin K5.
Uloga i funkcija vitamina K
Vitamin K igra važnu ulogu u zgrušavanju krvi. Zapravo, „K“ znači „koagulacija“, danska reč za koagulaciju, što znači zgrušavanje. Ali vitamin K ima i druge funkcije, uključujući održavanje zdravlja kostiju i sprečavanje kalcifikacije krvnih sudova, potencijalno smanjujući rizik od srčanih oboljenja (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22489224).
Preporučeni unos vitamina K (RDA)
Adekvatan unos (AI) vitamina K je 90 mcg za žene i 120 mcg za muškarce. Za decu i adolescente, AI se kreće od 30–75 mcg, u zavisnosti od starosne grupe.
Nedostatak vitamina K
Za razliku od vitamina A i D, vitamin K se ne skladišti u telu u značajnim količinama. Iz tog razloga, konzumiranje hrane sa nedostatkom vitamina K može dovesti do nedostatka za samo nedelju dana (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9190038).
Ljudi koji ne vare efikasno i ne apsorbuju masti imaju najveći rizik od razvoja nedostatka vitamina K. Ovo uključuje one koji pate od celijakije, upalne (inflamatorne) bolesti creva i cistične fibroze.
Upotreba antibiotika širokog spektra takođe može povećati rizik od nedostatka vitamin K (zbog uništavanja normalne crevne mikroflore koja proizvodi K vitamin), kao i vrlo velike doze vitamina A, za koje se čini da smanjuju apsorpciju vitamina K. Izuzetno visoke doze vitamina E takođe mogu da umanje efekte vitamina K na zgrušavanje krvi (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15213041/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/19019024/).
Bez vitamina K, krv se ne bi zgrušavala prilikom povrede, pa čak i mala rana mogla bi izazvati nezaustavljivo krvarenje.
Nizak nivo vitamina K takođe je povezan sa smanjenom gustinom kostiju i povećanim rizikom od preloma kod žena (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/12540415/).
Toksičnost vitamina K
Za razliku od drugih vitamina rastvorljivih u mastima, prirodni oblici vitamina K nemaju poznate simptome toksičnosti. Kao rezultat toga, naučnici nisu uspeli da ustanove prihvatljiv gornji nivo unosa vitamina K.
Prednosti upotrebe suplemenata vitamina K
Nekoliko kontrolisanih studija ispitivalo je efekte suplemenata vitamina K na ljude. Ove studije pokazuju da suplementi vitamina K - vitamin K1 i vitamin K2 - mogu smanjiti gubitak kostiju i smanjiti rizik od preloma kostiju (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18922041/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/16801507/).
Osim toga, uzimanje suplemenata vitamina K2 u dozi od 45–90 mg dnevno je povećalo preživljavanje pacijenata sa karcinomom jetre (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/22281155).
Observacione studije takođe sugerišu da visok unos vitamina K2 može smanjiti rizik od srčanih oboljenja (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/26389791/ https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/15514282/).
Konačno, suplementi vitamina K1 uzimani po 0,5 mg svaki dan tokom tri godine usporili su razvoj rezistencije na insulin kod starijih muškaraca, u poređenju sa placebom. Nisu otkrivene značajne razlike kod žena (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/18697901/).
